СТАЛНА ПОСТАВКА XVIII ВЕКА

СЛИКАРСТВО КАСНОГ БАРОКА

Појава и развој каснобарокног сликарства били су одређени оквирима културно-политичких промена доба Јосифа II. Идејне промене доба просвећеног и ученог човека − доба просветитељства − обележиле су последње деценије XVIII века. Учени уметник, путник по европским метрополама уметности, прихвата и спроводи идеје просветитељских реформи. Међу уметницима који ће српско сликарство повести путем средњоевропских каснобарокних формулација истичу се Јаков Орфелин и Теодор Илић Чешљар. Њима се придружују дрворезбари Аксентије Марковић и МаркоВујатовић. Неокласицизам као стил наступајуће епохе, заснован на идејама просветитељства, неће довести у питање владајућа каснобарокна схватања ни у првим деценијама наредног века. Такав след препознаје се у делима сликара Стефана Гавриловића, Јована Исајловића Старијег, Георгија Мишковића и Михајла Живковића.

КОПИЈЕ ЗИДНИХ СЛИКА ИЗ МАНАСТИРА КРУШЕДОЛА
ГРАФИКА XVIII ВЕКА
НАСЛЕЂЕ ПОСТВИЗАНТИЈСКЕ ТРАДИЦИЈЕ
ТРАДИЦИОНАЛНО СЛИКАРСТВО
СЛИКАРСТВО РАНОГ БАРОКА
СЛИКАРСТВО ВИСОКОГ БАРОКА
ИКОНОСТАС МИТРОПОЛИЈСКО-ПАТРИЈАРШИЈСКЕ КАПЕЛЕ НА ХОРУ САБОРНЕ ЦРКВЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
СЛИКАРСТВО КАСНОГ БАРОКА
ПОРТРЕТ XVIII ВЕКА
ПОРТРЕТИ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ ТЕКЕЛИЈА
НОВЕ ТЕМЕ - НОВИ САДРЖАЈИ

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно