СТАЛНА ПОСТАВКА XVIII ВЕКА

СЛИКАРСТВО РАНОГ БАРОКА

Сликарство раног барока није стварала хомогена група сликара. Развијало се под  руско-украјинским, јужнобалканским и утицајима који су полако пристизали из западноевропских центара уметности.
Прва генерација ранобарокних сликара однегована је на поукама руских сликара Јова Василијевича и Василија Романовича, затим васпитаника кијевопечерске сликарске Академије, Димитрија Бачевића и Стефана Тенецког. 
Сликари који су донели јужнобалканске поуке, међу којима се издвајају Христофор Жефаровић, Јован Четиревић Грабован и Јанко Халкозовић, стварају у духу левантског барока, ослањајући се на пренесена искуства италијанске ренесансне уметности и византијске традиције, из чега је произашао особен модел барокне иконе.
Зачетник директнијег окретања средњоевропским узорима био је Јоаким Марковић, за чије дело се везују први портрети и мртве природе, а у црквеном сликарству историјске композиције и хералдичке представе.

КОПИЈЕ ЗИДНИХ СЛИКА ИЗ МАНАСТИРА КРУШЕДОЛА
ГРАФИКА XVIII ВЕКА
НАСЛЕЂЕ ПОСТВИЗАНТИЈСКЕ ТРАДИЦИЈЕ
ТРАДИЦИОНАЛНО СЛИКАРСТВО
СЛИКАРСТВО РАНОГ БАРОКА
СЛИКАРСТВО ВИСОКОГ БАРОКА
ИКОНОСТАС МИТРОПОЛИЈСКО-ПАТРИЈАРШИЈСКЕ КАПЕЛЕ НА ХОРУ САБОРНЕ ЦРКВЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
СЛИКАРСТВО КАСНОГ БАРОКА
ПОРТРЕТ XVIII ВЕКА
ПОРТРЕТИ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ ТЕКЕЛИЈА
НОВЕ ТЕМЕ - НОВИ САДРЖАЈИ

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно