СТАЛНА ПОСТАВКА XVIII ВЕКА

СЛИКАРСТВО ВИСОКОГ БАРОКА

На уметност високог барока одразили су се чвршћа културна оријентација ка Бечу, као и црквене и школске реформе. Промене се уочавају на делима Теодора Крачуна који у свом опусу представља значајан искорак ка актуелним средњоевропским схватањима уметности. Ретроспективном православном наслеђу супротставља се наглашена емоционалност и покрет као основни елемент ликовног израза. Сцене се смештају у реалан свет, Христ и Богородица сликани су према правилима профане владарске иконографије и ослањају се на графичке предлошке из популарних илустрованих Библија. 
Групи представника високог барока припадају и Мојсеј Суботић, Григорије Давидовић Опшић, Григорије Јездимировић и Лазар Сердановић.

КОПИЈЕ ЗИДНИХ СЛИКА ИЗ МАНАСТИРА КРУШЕДОЛА
ГРАФИКА XVIII ВЕКА
НАСЛЕЂЕ ПОСТВИЗАНТИЈСКЕ ТРАДИЦИЈЕ
ТРАДИЦИОНАЛНО СЛИКАРСТВО
СЛИКАРСТВО РАНОГ БАРОКА
СЛИКАРСТВО ВИСОКОГ БАРОКА
ИКОНОСТАС МИТРОПОЛИЈСКО-ПАТРИЈАРШИЈСКЕ КАПЕЛЕ НА ХОРУ САБОРНЕ ЦРКВЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
СЛИКАРСТВО КАСНОГ БАРОКА
ПОРТРЕТ XVIII ВЕКА
ПОРТРЕТИ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ ТЕКЕЛИЈА
НОВЕ ТЕМЕ - НОВИ САДРЖАЈИ

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно