Урош Предић кроз слику задужбинарства Матице српске
Пратећи програм изложбе Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности
Задужбине су кроз историју Матице српске имале различит правни положај, али је њихов циљ увек био усмерен на унапређење културе, образовања и хумане сврхе. Задужбинари су своју имовину давали на управу Матици српској са осећајем сигурности да ће њихова жеља да допринесу остваривању општекорисних циљева бити трајно испуњавана. За кориснике, Матичине задужбине су значиле могућност за школовање, усавршавање у иностранству и друге намене које су биле подударне задужбинским.
Место Урошa Предићa у слици задужбинарства Матице српске могуће је посматрати на три начина. Пре свега, као првог корисника Задужбине Христифора Шифмана којом је управљала Матица српска. Из средстава ове задужбине Предић је примао стипендију која му је омогућила школовање на Академији уметности у Бечу. Осећајући колики је значај за његово уметничко усавршавање имала ова задужбинска стипендија имао је потребу да и сам допринесе подстицању задужбинсарства. Из преписке са пријатељем Богданом Дунђерским сазнајемо да је Предић имао значајну улогу у Богдановој одлуци да управљање својом задужбином повери Матици српској. Напослетку, Предић је и сам био задужбинар Матице српске поклањајући или сликајући за симболичне суме портрете њених задужбинара, од који неке имамо прилике да видимо на изложби Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности.
Предавање држи: мср Јелена Веселинов, управница послова Матице српске