Животни пут и стваралачки простор Паје Јовановића: од бечког атељеа до београдског Музеја

Пратећи програм изложбе Паја Јовановић и Густав Климт. Једна епоха, два уметника, три музеја

Несвакидашњи животни пут Паје Јовановића (1859–1957), знаменитог српског сликара европског реномеа, кретао се од родног Вршца и царског Беча, преко Лондона, Минхена, Париза, северне Африке и Америке до Београда. У временском распону од седам деценија, Јовановић је остварио импозантан опус од преко 1000 радова, међу којима су и врхунска дела српског сликарства, попут Кићења невесте (1886), Сеобе Срба (1896) и Крунисања цара Душана (1900). Делујући крајем XIX века као путујући уметник, Паја Јовановић је изводио жанр-композиције инспирисане живописним моделима с простора Балкана и шире схваћеног Оријента, да би се у наредним фазама посветио атељерском раду, те изради монументалних историјских слика и портретних представа личности из виших друштвених кругова. Истовремено је формирао и раскошно уређен атеље у Бечу, који је представљао одраз уметниковог сопства, али и духа времена. Богато опремљен уметничким сликама и комадима стилског намештаја, Јовановићев стваралачки простор се истицао својим луксузом у културној клими fin-de-siècle у Бечу.

На основу инвентара бечког атељеа формиран је 1954. године, по жељи самог уметника, Легат Паје Јовановића у Музеју града Београда. Реконструисани атеље „доста занимљив да привуче око гледаоца, да га заинтересује и поучи о начину рада и о делима сликара (…)“ представља и данас окосницу сталне поставке Музеја Паје Јовановића који баштини меморију на славног „чика Пају“.

Освртом на порекло, ликовно обликовање и изградњу импресивне интернационалне каријере, тежиће се расветљавању особеног животног пута и стваралачког простора овог сликара, те указивању на културне, друштвене и уметничке контексте који су допринели да Паја Јовановић постане истински понос нације и представник улепшаног света грађанске културе на прелазу из XIX у XX век.

Предавање држи: мср Исидора Савић, историчарка уметности