Трансформабилност уметности

Шта је то што уметност чини толико пријемчивом? Могу ли се изнова креирати нове могућности за уживање у уметности? Ако посматрамо и разумемо уметност као својствен ентитет, у њему можемо препознати многострука лица и посебности. Способност уметности да се трансформише и прикаже на различите начине, даје нам бројне могућности за интерпретацију. Шта је то што можемо користити за нова груписања и повезивања уметничких дела ради бољег тумачења и разумевања уметности? Теорија уметничке форме обухвата елементе који представљају визуелне алате за креирање уметности, попут линије, површине, текстуре, валера, волумена, простора, боје, светлости и сенке, композиције, хармоније и других. Повезивањем уметничких дела помоћу визуелних елемената можемо створити имагинарни простор за сасвим нова али и другачија уживања, читања и поимања уметности. На тај начин сазнајемо више о принципима уметничког стваралаштва, откривајући значења појединачних уметничких дела и смисао уметности за друштво.

У визуелном смислу, свет и уметност у њему тешко можемо замислити без боја. Црвена боја је најчешће присутна боја у природу и различитим видовима уметности. Основна боја из које се мењањем добијају друге секундарне и терцијарне боје, врло често се употребљава и као доминантна боја због бројних значењских вредности. Црвена асоцира на топлоту ватре, крви и ужареног сунца. Црвена боја симболише љубав и одликује се краљевским статусом, док у психолошком смислу означава енергичност, узбуђење, али и раздражљивост и љутњу. Црвена боја има двојако тумачење јер често реферише на сексуалност, страдање, смрт и живот истовремено.

Основни ликовни елемент – линија, представља неизоставни алат у визуелним уметностима. Садржана у готово свим уметничким медијима, исказује испољава се у најразличитијим облицима – као равна, крива, изломљена, испрекидана, мека, оштра, јака или слаба, појединачна или преплетена у мрежама. Линија дефинише простор, облик и структуру, усмерава динамику, креира површине и даје суштински карактер уметничком делу. У ликовном и симболичком смислу линија може допринети стварању одређене атмосфере и емоционалног доживљаја. сликарству, примењеној уметности па и у скулптури – линија представља кључни ликовни елемент у визуелно-уметничком стваралаштву.

На које све (нове) начине можемо интерпретирати уметничка дела како бисмо их схватили и у њима уживали? Историја и теорија уметности посматрају уметничка дела кроз призму историјског контекста, типологију уметничких медија и оквире дефинисане стилским карактеристикама. Савремена методологија музејских пракси означена је проналажењем нових оквира за сагледавање уметности у циљу бољег разумевања