GMS | icon

Трансформабилност уметности

Шта је то што уметност чини толико пријемчивом? Могу ли се изнова креирати нове могућности за уживање у уметности? Ако посматрамо и разумемо уметност као својствен ентитет, у њему можемо препознати многострука лица и посебности. Способност уметности да се трансформише и прикаже на различите начине, даје нам бројне могућности за интерпретацију. Шта је то што можемо користити за нова груписања и повезивања уметничких дела ради бољег тумачења и разумевања уметности? Теорија уметничке форме обухвата елементе који представљају визуелне алате за креирање уметности, попут линије, површине, текстуре, валера, волумена, простора, боје, светлости и сенке, композиције, хармоније и других. Повезивањем уметничких дела помоћу визуелних елемената можемо створити имагинарни простор за сасвим нова али и другачија уживања, читања и поимања уметности. На тај начин сазнајемо више о принципима уметничког стваралаштва, откривајући значења појединачних уметничких дела и смисао уметности за друштво.

У визуелном смислу, свет и уметност у њему тешко можемо замислити без боја. Црвена боја је најчешће присутна боја у природу и различитим видовима уметности. Основна боја из које се мењањем добијају друге секундарне и терцијарне боје, врло често се употребљава и као доминантна боја због бројних значењских вредности. Црвена асоцира на топлоту ватре, крви и ужареног сунца. Црвена боја симболише љубав и одликује се краљевским статусом, док у психолошком смислу означава енергичност, узбуђење, али и раздражљивост и љутњу. Црвена боја има двојако тумачење јер често реферише на сексуалност, страдање, смрт и живот истовремено.

Основни ликовни елемент – линија, представља неизоставни алат у визуелним уметностима. Садржана у готово свим уметничким медијима, исказује испољава се у најразличитијим облицима – као равна, крива, изломљена, испрекидана, мека, оштра, јака или слаба, појединачна или преплетена у мрежама. Линија дефинише простор, облик и структуру, усмерава динамику, креира површине и даје суштински карактер уметничком делу. У ликовном и симболичком смислу линија може допринети стварању одређене атмосфере и емоционалног доживљаја. сликарству, примењеној уметности па и у скулптури – линија представља кључни ликовни елемент у визуелно-уметничком стваралаштву.

На које све (нове) начине можемо интерпретирати уметничка дела како бисмо их схватили и у њима уживали? Историја и теорија уметности посматрају уметничка дела кроз призму историјског контекста, типологију уметничких медија и оквире дефинисане стилским карактеристикама. Савремена методологија музејских пракси означена је проналажењем нових оквира за сагледавање уметности у циљу бољег разумевања

Анкица-Опрешник,-Јесен-у-селу,-1959.

Анкица Опрешник
Јесен у селу, 1959.

Новак-Радоњић,-Млади-Јован-Јовановић-Змај,-1854.

Новак Радоњић
Млади Јован Јовановић Змај, 1854.

Роберт-Ауер,-Краљица-Марија-Карађорђевић,-1926.

Роберт Ауер
Краљица Марија Карађорђевић, 1926.

Иван-Мештровић,-Змај-и-дете-(Јован-Јовановић-Змај),-1954.

Иван Мештровић
Змај и дете (Јован Јовановић Змај), 1954.

Милена-Јефтић-Ничева-Костић,-Сплавови-бугенвилије,-2003.

Милена Јефтић Ничева Костић
Сплавови бугенвилије, 2003.

Петар-Лубарда,-Коњи,-око-1955.

Петар Лубарда
Коњи, око 1955.

Љубиша-Богосављевић,-Крусиформс,-2004.

Љубиша Богосављевић
Крусиформс, 2004.

Михаило-Живковић,-Свети-Никола-са-житијем,-1798.

Михаило Живковић
Свети Никола са житијем, 1798.

Зора-Петровић,-Девојка-у-народној-ношњи,-1951.

Зора Петровић
Девојка у народној ношњи, 1951.