Ужитак: Ритуали и навике
Историја забаве прича је о човековој потреби за заједничком радошћу, али и о друштвеној еволуцији и еманципацији појединца. Иако су људи одувек тежили окупљању, одмор и разонода су се разликовали и били су условљени обичајима средине, родним улогама и местом у друштвеној хијерархији. У српској уметности ове моделе понашања видимо на бројним жанр-композицијама. Прославе празника, породична и лична славља, свадбе и рођендани, најстарији су видови забаве.
У гастрономској историји европске културе, има ли шта важније од вина? Од Илијаде и Одисеје до Библије, у поезији, сликарству, музици, на филму, вино је увек ту. Као неизоставан симбол митолошких и религиозних наратива, опажамо га од трпезе Бахуса, бога вегетације, плодности и уживања, до хришћанског сећања на Христову жртву. У ликовној уметност вино често видимо и на приказима берби грожђа, где слатки мириси ферментације зазива путеност, телесна задовољства и завођење, али и као детаљ кафанских сцена где испијање вина подсећа на пороке и алкохолизам.
Промене у одевању и развој моде у српском друштву могу се пратити на бројним портретима из XVIII, XIX и XX века. Представљена гардероба, шминка, накит и други аксесоари, као и поза коју заузима модел, говоре о друштвеном статусу портретисаних, њиховим тежњама и жељама. Док неки поносно истичу свој грађански костим, други спајају европски стил облачења са фесом као националним обележјем. Прате се трендови бечке и париске моде
Ђура Јакшић
Милева Протић Коцић из Пожаревца, 1866-1869.
Новак Радоњић
Бахус, 1858.
Паја Јовановић
Борба петлова, око 1900.
Јован Бијелић
Портрет Руже Сокић рођ. Кузмановић, 1931.
Женске ципеле,
Швајцарска, Шуненвирд, око 1920.
Сава Шумановић
Концерт у пољу, 1925.
Иван Табаковић
Утакмица, 1927.