Свесно напуштање реалности: Сава Секулић и Илија Босиљ

Изложба представља 67 радова ова два уметника из различитих музејских колекција, а прате је и два документарна филма: филм о Илији Босиљу дело је редитеља Жике Митровића настало у продукцији Центарфилма, док филм о Сави Секулићу потписује Слободан Пешић и нуди и сегменте разговора са самим уметником. Изложбу допуњује документација међу којом је и писмо Жана Дибифеа о Илијиној уметности настало када га је Дибифе уврстио у своју колекцију (која данас чини Collection dell’Art Brut у Лозани). С обзиром на значај уметничких опуса који су изложени, јер се ради о два међународно најпризнатија аутора из домена сирове уметности, али и о опусима који се од самог настанка крећу на граничном подручју савремене и арт брут уметности, изложба има и одређен теоријско уметнички аспекат који доприноси њеном значају.

Спорт у уметности. Уметност спорта

Изложба броји 44 уметничка дела и предмета насталих у периоду од 1858. до 2018. године. У Културном центру Србије била су представљена одабрана дела из колекције Галерије Матице српске, Музеја савремене умјетности Републике Српске, Музеја Југославије, Галерије слика „Сава Шумановићˮ у Шиду, Музеја савремене уметности у Београду, Галерије Српске академије наука и уметности и Куће Легата у Београду. Одабране радове потписују уметници Сава Шумановић, Иван Радовић, Петар Добровић, Иван Табаковић, Стева Тодоровић, Петар Омчикус, Душан Тодоровић, Бојан Бем, Урош Ђурић и Томислав Петернек, али и Хенри Мур, Енди Ворхол, Сај Твомбли, Микеланђело Пистолето, Готфрид Хелнвајн и Џејмс Розенквист. Такође, париска публика је имала прилику да види и спортске реквизите, медаље и фотографије из колекције Музеја Југославије и уметничке фотографије из Музеја савремене уметности у Београду.

Инспирисани Француском

Најбројнију целину на изложби чинила су дела српских модерниста настала у међуратном периоду. Изложбом су обухваћена и дела из првих послератних година, која у новим друштвено-политичким околностима стварају носиоци међуратног модернизма, као и нове генерације које се напајају са истих креативних изворишта. Преко 60 представљених уметничких радова уметника попут Саве Шумановића, Богдана Шупута, Петра Добровића, Милана Коњовића, Пеђе Милосављевића, Љубице Цуце Сокић, Лазара Возаревића, Миће Поповића и скулпторских дела Ђорђа Јовановића, стоје као трајна сведочанства начина на који су ови „париски гости“ доживели престоницу уметности, као и начина на који су својим уметничким ангажманом допринели јачању српско-француских веза.

Урош Предић. Достојанство свакидашњице

Након успешно реализоване изложбе Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности у Галерији Матице српске током 2022/2023. године, изложба Урош Предић­. Достојанство свакидашњице, у нешто модификованом облику, приказана је и у Галерији Српске академије наука и уметности, као резултат наставка вишедеценијске успешне сарадње Галерије Матице српске и Галерије САНУ на промоцији и представљању националне уметности и културне баштине. Овога пута две институције спојио је уметник Урош Предић, који је током читавог свог дугог и стваралачки изузетно плодног живота био нераскидиво повезан и са Матицом српском и са Српском академијом наука и уметности.

Паралеле. Темишвар / Нови Сад

Збирке Националног уметничког музеја и Галерије Матице српске имале су необично упоредиве историје које се лако могу видети у личностима њихових оснивача, у уметницима, односно уметничким делима која су они сакупљали. Обе збирке основане су половином XIX века из иницијалних завештања две изузетне индивидуе, два велика добротвора и светионика доба просветитељства – Саве Текелије (1761‒1842) и Жигмонда Ормоша (1813‒1894), а потекле су из угледних научних друштава. На тим основама створена је једна јединствена изложба – колекција имагинарног музеја Eвропске престонице културе. Та колекција потврђује снажне историјске везе два града, сличности друштвених прилика и уметничког простора у којем су се развијали током XVIII, XIX и XX века.

Поморишац – Васа Поморишац

Изложба је била посвећена уметнику који је успео да класичну уметност прикаже кроз оптику модерног погледа. Уметнику који се једини међу својим колегама сликарима прве половине XX века школовао у Лондону. Уметнику који је награђен Сребрном медаљом Удружења француских уметника. Уметнику чија се дела чувају у бројним приватним колекцијама у Европи, али и у државној колекцији Музеја Викторијe и Албертa у Лондону. Уметнику који је током педесeт година стварања изнедрио јединствену ликовност у српској уметности. Он је Поморишац – Васа Поморишац.

Паја Јовановић и Густав Климт. Једна епоха, два уметника, три музеја

На изложби Паја Јовановић и Густав Климт. Једна епоха, два уметника, три музеја била су представљена три женска портрета из три музеја: Галерије Матице српске, Уметничко-историјског музеја у Бечу и Галерије Белведере. Ова три пажљиво одабрана дела, од којих су два први пут изложена у Србији, указивала су на сличности и разлике међу великим уметницима, говорила су о друштвеном контексту у којем су настајала и истовремено повезала музеје из чијих су колекција.

Поклон-збирка Драгише Брашована

Изложба Поклон-збирка Драгише Брашована представља преко 100 експоната – слика, скулптура, цртежа, стилског намештаја, дела примењене уметности и документарног материјала које су наследнице овог знаменитог српског архитекте, супруга Викторија Брашован и поћерка Олга Ковачев, поклониле Галерији у периоду од 2020. до почетка 2023. године. Јавност први пут има могућност да види предмете и дела која говоре о приватном животу архитекте и доприносе бољем разумевању његовог лика и дела.

Новосађани бирају

Полазећи од чињенице да град обликују грађани, њихово порекло, наслеђе, навике и опредељења, а да музеј јесте место колективног памћења који сакупља и чува различите животне приче појединаца, одлучили смо се да отворимо своју колекцију и понудимо је суграђанима да кроз уметничка дела у нашем простору испричају причу о себи и свом граду. Желели смо да преплетемо лично и опште, појединца и град, уметничко дело и могућу поруку коју оно носи у савременом тренутку, а као резултат тог дружења настала је изложба Новосађани бирају.

Једна сасвим (не)обична српско-француска веза
Олга Кешељевић и Марк Барбеза

Прича о двоје људи, њиховим судбинама, међусобним односима, везама с европском интелектуалном и уметничком елитом послужили су као основни наратив изложбе Једна сасвим (не)обична српско-француска веза. Олга Кешељевић и Марк Барбеза. Размишљајући о српско-француским односима изван великих историјских наратива, изложба жели да истакне да мали знаци у времену постају упоришне тачке у којима се преплићу културе Србије и Француске.

Колекција као огледало
Модернизам у делима из Галерије Матице српске

Уметничка галерија „Надежда Петровић“ Чачак и Галерија Матице српске, представљају чачанској публици изложбу Колекција као огледало. Модернизам у делима из Галерије Матице српске у години када Чачак носи титулу националне престонице културе. Изложба представља 86 уметничких дела ‒ 75 слике, 7 скулптура и 4 графике ‒  и свеобухватно илуструје српску ликовну уметност, њене узоре, опредељења и домете од последњих деценија 19. века до средине 20. века.

Урош Предић
Живот посвећен лепоти и уметности

У години обележавања значајног јубилеја – 175 година од оснивања Галерије Матице српске, реализујемо велику монографску изложбу посвећену стваралаштву једног од најистакнутијих националних сликара Уроша Предића. Кроз причу о лику и делу овог великана српске културе и уметности, истовремено се указује на темељне вредности Галерије Матице српске: задужбинарство, посвећеност општем добру и националним вредностима, као и на значај овог сликара за српску историју уметности.

Једна сасвим (не)обична српско-француска веза
Олга Кешељевић и Марк Барбеза

Прича о двоје људи, њиховим судбинама, међусобним односима, везама с европском интелектуалном и уметничком елитом послужили су као основни наратив изложбе Једна сасвим (не)обична српско-француска веза: Олга Кешељевић и Марк Барбеза. Изложба је настала на основу истоимене научне студије, ауторке проф. др Дијане Метлић, коју је објавила Галерија Матице српске 2020. године. Пратећи и реконструишући животе интелектуалаца Олге Кешељевић и Марка Барбезаа, њихову делатност, уметничку збирку, књиге које су објављивали, доступну епистоларну грађу и фотографије из породичних албума, ауторка је овом студијом и изложбом објединила личну историју и уметност, појединца и европске уметничке токове и дала знатан допринос проучавању културних спона између Француске и Србије.

Сава Шумановић
и европски реализми између два светска рата

Сликарски опус Саве Шумановића (1896 – 1942) готово у потпуности припада периоду између два светска рата. Његове поједине слике или читави циклуси показују директну укљученост у битне фазе развоја европског модернизма. Стварање целовите слике о Шумановићевим реализмима и њиховим релацијама са међународним уметничким токовима било је полазиште у реализацији изложбе у Спомен-збирци Павла Бељанског, Галерији Матице српске и Галерији слика „Сава Шумановић“ у Шиду, која ће обухватити 102 Шумановићева дела.

Колекција као огледало
Модернизам у делима из Галерије Матице српске

Галерија Матице српске и Галерија Српске академије наука и уметности представљају београдској јавности изложбу КОЛЕКЦИЈА КАО ОГЛЕДАЛО. Модернизам у делима из Галерије Матице српске. Изложба представља 86 уметничких дела ‒ 75 слике, 7 скулптура и 4 графике ‒  и свеобухватно илуструје српску ликовну уметност, њене узоре, опредељења и домете од последњих деценија 19. века до средине 20. века. Кроз дела 38 аутора приказан је пут од реалистичких опредељења насталих под утицајем уметничких академија у Бечу и Минхену до окретања ка модернизмима 20. века услед одласка наших уметника на школовање и њихових боравака у Прагу, Будимпешти и коначно Паризу као центру уметничких идеја 20. века. 

Паралеле. Темишвар / Нови Сад

Полазећи од уверења да су музеји својеврсне тврђаве мира и мостови који нас спајају и уједињују, Галерија Матице српске и Национални уметнички музеј у Темишвару реализоваће једну сасвим необичну изложбу, спајајући своје богате колекције и правећи паралеле међу уметницима, темама, идејама и уметничким визијама некадашњег заједничког културног простора. Због чега у обе колекције постоји чувени аутопортрет у кафани Стевана Алексића; која је сличност између Саве Текелије и Жигмонда Ормоша и шта то спаја Нови Сад и Темишвар открива нам изложба Паралеле. Нови Сад / Темишвар

Партизанка и Фрагонар
Колекција слика Јованке Броз

У фокусу изложбе је 36 дела ликовне уметности домаћих и страних аутора, лични предмети, фотографије и неколико комада намештаја из куће у којој је Јованка Броз живела након смрти Јосипа Броза. Више од три деценије некадашња прва дама Југославије боравила је у својеврсном кабинету успомена који је као временску капсулу пренела из једног окружења у друго, покушавајући да што је више могуће имитира амбијент председничке Резиденције у којој је живела заједно са Јосипом Брозом Титом. Ова колекција настала је спонтано као кулиса једног живота, а исто тако је и нестала.

Миграције у уметности – уметност миграција

Изложба Миграције у уметности – уметност миграција истражује феномен друштвених миграција преиспитујући историјски и савремени контекст, као и разлоге и ефекте миграција на друштва и појединце. Идеја изложбе је да, у времену актуелне светске миграционе кризе, покуша да посматра, испитује и разуме овај феномен који погађа свако становништво и покреће многа етичка и културолошка питања. Радећи на различитим нивоима – временском, просторном, етичком и многим другим, изложба пружа могућност да кроз језик уметности преиспитате своје ставове и ставове друштва, па чак цивилизацијске изазове у XXI веку. 

Колекција као огледало
Модернизам у делима из Галерије Матице српске

Галерија Матице српске и Галерија Српске академије наука и уметности представљају београдској јавности изложбу КОЛЕКЦИЈА КАО ОГЛЕДАЛО. Модернизам у делима из Галерије Матице српске. Изложба представља 86 уметничких дела ‒ 75 слике, 7 скулптура и 4 графике ‒  и свеобухватно илуструје српску ликовну уметност, њене узоре, опредељења и домете од последњих деценија 19. века до средине 20. века. Кроз дела 38 аутора приказан је пут од реалистичких опредељења насталих под утицајем уметничких академија у Бечу и Минхену до окретања ка модернизмима 20. века услед одласка наших уметника на школовање и њихових боравака у Прагу, Будимпешти и коначно Паризу као центру уметничких идеја 20. века. 

Живот – Сан – Смрт
Европски оквири српског симболизма

Симболизам, који је обележио европску уметничку сцену с краја XIX и почетком XX века, виђен је као незаобилазна тема у савременој науци о историји уметности последњих година у многим европским земљама. Овај комплексан правац ујединио је две велике и значајне музејске установе – Народни музеј у Београду и Галерију Матице српске у Новом Саду на заједничкој реализацији свеобухватне изложбе Живот – Сан – Смрт. Европски оквири српског симболизма са циљем да се представе особености српског симболизма сагледаних кроз призму европских оквира.

Трајне вредности
Уметничка збирка ДДОР осигурања

Изложба Трајне вредности. Збирка уметничких дела ДДОР осигурања настала је као резултат вишегодишње сарадње Галерије Матице српске и ДДОР-а на различитим пројектима презентације и очувања културног наслеђа. Као природни наставак овог партнерства, рад стручњака Галерије Матице српске на попису, обради, дигитализацији и валоризацији уметничке збирке брижљиво сакупљене под кровом ДДОР осигурања трасирао је пут ка изложби, којом је део обимне колекције од близу 400 дела први пут представљен јавности.

Калеидоскоп. Уметник – колекционар – критичар

Повезани на једној изложби Уметник ‒ Драган Стојков, Колекционар(и) ‒ Владимир и Борка Поповић и Критичар ‒ Ратомир Кулић указују на калеидоскоп музејске делатности где сваки угао посматрања доноси нову слику и сазнање о важности и вредности уметности. Уметности нема без сликара који је ствара, она нема своју сврху ако нема колекционара који је сакупљају, а нема трајност без критичара који је тумаче и представљају јавности. Изложба је замишљена као јединствени калеидоскоп кроз који се они преплићу и преламају стварајући јединствену представу о делатности, особеностима и вредностима Галерије Матице српске.

Европски феномени у колекцији ГМС

Галерија Матице српске и Национални уметнички музеј у Темишвару потписали су у децембру 2019. године Протокол о сарадњи сa намером да се кроз реализацију заједничких пројеката и изложби повежу две будуће европске престонице културе – Нови Сад и Темишвар – које ће ту престижну титулу носити 2022. и 2023. године. Поводом почетка сарадње два музеја, реализована је изложба Европски феномени у колекцији Галерије Матице српске у Националном уметничком музеју у Темишвару. 

Поклон-збирка Граовац. Никола и Радмила

Поклон-збирке имају посебно место у историји и развоју колекције Галерије Матице српске, јер чувају траг о опусима уметника, личности колекционара и дародаваца. Поклон-збирка Граовац, која обухвата 22 Николине слике, и 21 Радмилино вајарско дело, дар је њихове кћерке Смиљке Граовац Цветко. Овим вредним поклоном колекција Галерије Матице српске је обогаћена делима из друге половине XX века и употпуњено је сећање на уметнички пар Граовац. Двоје уметника, који су кроз живот и уметност заједно корачали преко пола века, остварили су аутентичну симбиозу два међусобно преплетена уметничка опуса, подржана и премијерно изложена на заједничкој изложби у Галерији Матице српске.

Идентитет(и)

Представе жена у српском сликарству (1918-1941)

Чини се да непрестано говоримо о идентитетима. Свакодневно. Да ли је идентитет важан, шта он уопште значи и како утиче на наше друштвене односе и интеракције? Као водеће питање ове изложбе појам идентитета биће преиспитан кроз визуелну културу између два светска рата. Изложба се бави проблемима разумевања и репрезентације неколико најчешће спомињаних идентитета: националог, класног, родног, сексуалног, али и питањем конструисања сопства унутар српског сликарства. 

Матрица. Монологија Данила Вуксановића

У оквиру обележавања Дана Галерије Матице српске отворена је изложба Матрица. Монологија Данила Вуксановића, која представља збирку клишеа Галерије Матице српске кроз призму савремене уметности. Аутор и уметник Данило Вуксановић преиспитује живот предмета у музеју и указује на важност симбола прошлости као модела за стварање у актуелном уметничком тренутку, идејно спајајући и отварајући простор за несметану комуникацију и повезивање прошлости и садашњости.

Инспирисани Италијом

Галерија Матице српске је поводом обележавања 140 година од успостављања дипломатских односа између Италије и Србије и десет година од потписивања стратешког партнерства између две земље, у сарадњи са Италијанским институтом за културу у Београду, а под покровитељством ДДОР осигурања, приредила изложбу Инспирисани Италијом, ауторке Станиславе Јовановић Миндић, кустоса ГМС.

Српски модернизам 1880‒1950. Из колекције Галерије Матице српске

Изложба Српски модернизам 1880‒1950. Из колекције Галерије Матице српске, ауторке др Тијане Палковљевић Бугарски, управнице ГМС, реализована је на позив Народне галерије Словеније у Љубљани, а са жељом да се словеначкој јавности представи један део српског културног наслеђа кроз одабир дела из једне од најстаријих и најеминентнијих националних установа Републике Србије.

Пунктуми. Збирка иностране умјетности МСУРС

Изложба Пунктуми. Збирка иностране умјетности Музеја савремене умјетности Републике Српске гостовала је у Галерији Матице српске. Изложба је приређена с циљем да се укаже на значај Збирке иностране умјетности и иницира промоција европске културне баштине коју чува овај Музеј. Збирка иностране умјетности обухвата више од 360 уметничких дела, а кроз одабране радове представљене на изложби омогућен је увид у водеће уметничке токове после 1945. године.

Инспирисани Италијом

Галерија Матице српске је поводом обележавања 140 година од успостављања дипломатских односа између Италије и Србије и десет година од потписивања стратешког партнерства између две земље, у сарадњи са Италијанским институтом за културу у Београду, а под покровитељством ДДОР осигурања, приредила изложбу Инспирисани Италијом, ауторке Станиславе Јовановић Миндић, кустоса ГМС.

Европски феномени у колекцији Галерије Матице српске

Након премијерног представљања изложбе у Галерији Матице српске 2018. године, изложба Европски феномени у колекцији Галерије Матице српске аутора мр Данила Вуксановића, Мирославе Жарков, Луке Кулића и Станиславе Јовановић, кустоса и конзерватора ГМС, приређена је и у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци.

Сава Шумановић и тајна под куполом

Галерија Матице српске у оквиру програма обележавања 180 година дипломатских односа Србије и Француске у Културном центру Србије у Паризу приредила је изложбу Сава Шумановић и тајна под куполом ауторке др Тијане Палковљевић Бугарски, управнице ГМС. Изложбом се француској публици представио део опуса Саве Шумановића, који се односи на осликавање једног од стубова у познатом париском ресторану „La Coupole” на Монпарнасу 1927. године.