Идентитет(и)
Представе жена у српском сликарству (1918-1941)
Чини се да непрестано говоримо о идентитетима. Свакодневно. Да ли је идентитет важан, шта он уопште значи и како утиче на наше друштвене односе и интеракције? Као водеће питање ове изложбе појам идентитета биће преиспитан кроз визуелну културу између два светска рата. Изложба се бави проблемима разумевања и репрезентације неколико најчешће спомињаних идентитета: националог, класног, родног, сексуалног, али и питањем конструисања сопства унутар српског сликарства. Ова прича покушај je да се разуме сложеност идентитетских односа на свим друштвеним и уметничким релацијама – приватним, јавним, колективним, личним. Она је путоказ кроз лавиринт позиција, улога и стања које особа заузима у дефинисању себе и других, и покушај да се одговори на свевременска гогеновска питања „Одакле долазимо? Ко смо? Куда идемо?” и може ли нам уметност помоћи да боље разумемо себе и свет око себе. Изложба најпре преиспитује национални класни, родни и сексуални идентитет, као и питање перцепције сопства и то путем 70 експоната – уметничких дела, фотографија и илустрација из часописа, подељених у четири целине.
Национално: Између Истока и Запада, традиције и модерности
Одабрана дела Паје Јовановића, Зоре Петровић и Саве Шумановића постају визуелни репрезенти конструкције амблематске и алегоријске слике колективног сопства и свести о „националном, али и деконструкције европске романтичарске естетике и схватања Балкана као „далеког и егзотичног света на границама Оријента”.
Глумица као модерна жена: Пол, професија, еманципација
Као визуелна хроника једне епохе портрети глумица Јована Бијелића и Вељка Станојевића одраз су сопственог, али и колективног схватања родног и професионалног идентитета – оне су сликане приче о нарастајућој грађанској класи, о укусу српског друштва, моди и свеукупном вредносном систему једног друштва.
Квир: Тело, род и представа
Једна до других, дела Петра Добровића, Ивана Радовића и Зоре Петровић осликавају теме, представе и просторе који су били средство преиспитивања властите сексуалности, родне позиције и осећаја, али и уметничке и људске слободе и слободоумности које нису нужно морале имати везе са личним. Двосмисленост, недовршеност, нејасноћа, недефинисаност, повезују их у покушају да се препозна потенцијална квир тема у српском сликарству између два светска рата.
Сопство: Са ове и оне стране просценијума
Као искази друштвених, родних и професионалних улога, али и средство мапирања пролазности времена, старења, путовања из једног у другог себе аутопортрети Милене Павловић Барили, Љубице Цуце Сокић, Зоре Петровић, Лепосаве Беле Павловић и Јелисавете Петровић смело заокружују причу о идентитетима, уз подсећање да је разумевање различитости неопходна потреба за живот у бољој стварности.
На крају изложбе представљена су три портрета неидентификованих женских особа из колекције Галерије Матице српске, која чине основу за посебан интерактивни сегмент Будите и ви Сорентино. Као што су непозната лица на фотографијама инспирисала Паола Сорентина да сачини невероватан низ прича о људима о којима не зна апсолутно ништа, посетиоци ће имати прилику да посматрањем портретисаних жена створе своју кратку причу. Аутор/ка најбоље приче овог музејско-литерарног конкурса биће награђен/а курсом креативног писања.
Изложба је реализована у сарадњи са Народним музејем Србије, Музејем савремене уметности, Београд, Музејем града Београда, Кућом легата, Позоришним музејем Србије, Галеријом Милене Павловић Барили, Спомен-збирком Павла Бељанског и приватним колекцијама.
Изложбу прати српско-енглеска публикација, чији је аутор Никола Ивановић, кустос Галерије Матице српске. Изложба је реализована под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и уз подршку ДДОР Нови Сад, као и бројне медијске партнере (Радио-телевизија Војводине, Радио 021, портал Нова С, Soho Adv. Solutions и Color Media Communication).
Погледајте виртуелну туру за изложбу „Идентитет(и)“
