Српска скулптура кроз призму европске симболистичке традиције
Предавање – пратећи програм изложбе Живот – Сан – Смрт. Европски оквири српског симболизма
Након ослобођења од владавине Османског царства и образовања српске монархије, успоставља се јавна споменичка скулптура у Србији. Креирају се уметничка дела у национално-династичким оквирима која прате захтеве актуелних владара. Истовремено долази до појаве уплива симболистичке естетике која из крутих истористичких и националистичких темеља, издиже ова дела на универзални, ванвременски и наднационални ниво. Такве су биле скулптуре Споменик Карађорђу, Пашка Вучетића и Сфинга, Ивана Мештровића. Упоредо, Симеон Роксандић под утицајем минхенске интелектуалне струје ствара симболистичке скулпторалне представе на Калемегдану. Оне еманирају ничеанско аполонијско-дионисијску дихотомију, репрезентујући борбу човека и звери. Сценична уметничка дела, Рибар и Победа, кроз визуелни језик симболизма оличавају Дарвинов принцип борбе за опстанак. У српској скулптури симболизма издваја се и декоративна пластика, вајара Ђорђа Јовановића. У његовим делима попут Напуштене и Туге, симболистичка поетика служи за сугерисање интимније и интуитивније стране живота. Јовановићеве представе функционишу као симболистичка слика душе.
Предавање држи: Мср Олга Жакић, историчаркa уметности.
Олга Жакић је завршила основне и мастер студије на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду. Докторант је на истом одељењу и ради као истраживач сарадник на Филозофском факултету у Београду. У научно-истраживачком раду превасходно се бави европском уметношћу 19. века, али истражује и феномене дарвинизма, еволуционизма и симболизма из домена националне уметности и визуелне културе друге половине 19. и првих деценија 20. века.
Број посетилаца на догађају је ограничен на 40, те молимо све заинтересоване да се пријаве путем назначеног линка.