Изложба ПАРАЛЕЛЕ. НОВИ САД / ТЕМИШВАР
Полазећи од уверења да су музеји својеврсне тврђаве мира и мостови који нас спајају и уједињују, Галерија Матице српске и Национални уметнички музеј у Темишвару реализоваће једну сасвим необичну изложбу, спајајући своје богате колекције и правећи паралеле међу уметницима, темама, идејама и уметничким визијама некадашњег заједничког културног простора. Због чега у обе колекције постоји чувени аутопортрет у кафани Стевана Алексића; која је сличност између Саве Текелије и Жигмонда Ормоша и шта то спаја Нови Сад и Темишвар откриће нам изложба Паралеле. Нови Сад / Темишвар која ће бити представљена од 8. јула до 4. септембра у Галерији Матице српске у оквиру програмског лука Тврђава мира Европске престонице културе.
Нови Сад и Темишвар су 2016. године освојили престижне титуле Европске престонице културе, које додељује Европска комисија за културу. Отуда су се Национални уметнички музеј и Галерија Mатице српске препознали као чувари националног уметничког блага и музеји који делом имају заједничку историју и сличне визије о улози музеја у савременом друштву. Збирке Националног уметничког музеја и Галерије Матице српске имале су необично упоредиве историје које се лако могу видети у личностима њихових оснивача, у уметницима, односно уметничким делима која су они сакупљали. Обе збирке основане су половином XIX века из иницијалних завештања две изузетне индивидуе, два велика добротвора и светионика доба просветитељства – Саве Текелије (1761‒1842) и Жигмонда Ормоша (1813‒1894), а потекле су из угледних научних друштава. На тим основама створена је једна јединствена изложба – колекција имагинарног музеја Eвропске престонице културе. Та колекција потврђује снажне историјске везе два града, сличности друштвених прилика и уметничког простра у којем су се развијали током XVIII, XIX и XX века.
Изложбу чини шездесет уметничких дела међу којима су иконе, портрети, пејзажи, мртве природе и апстрактне композиције уметника попут Стефана Тенецког, Теодора Илића Чешљара, Павела Петровића, Константина Данила, Стевана Алексића, Уроша Предића, Зоре Петровић и Васе Поморишца. Ширина мотивског репретоара одражава широку идејну основу обухваћену насловом изложбе. У реализацију изложбе укључена је и Ризница Српске православне епархије темишварске као црквено-уметничка збирка која баштини значајна ликовна дела и представља спону српске и румунске културе.
У колекцијама Националног уметничког музеја, Ризнице Српске православне епархије темишварске и Галерије Матице српске налазе се дела која најдиректније сведоче о томе да су ова два града у прошлости припадала јединственом културном контексту под окриљем Хабзбуршке монархије и Карловачке митрополије. Поводи настанка ових дела као и њихове међусобне везе се разликују, што иде у прилог могућности препознавања истовременог постојања различитих паралела међу њима. Изложбу идејно заокружују дела настала након 1918. године од када се, услед друштвено-политичких околности, Нови Сад и Темишвар више не налазе унутар једне државе.
После готово век и по постојања, ови угледни музеји су прерасли у амблеме својих градова. Због тога обе ове установе имају кључну улогу у промоцији титуле европских престоница културе која је њиховим градовима истовремено додељена.
Ауторски тим изложбе чине кустоскиње Галерије Матице српске и Националног уметничког музеја у Темишвару, др Александра Человски и Михаела Иримеску.
Изложбу прати каталог на српском, румунском и енглеском језику са текстовима проф. др Јелене Тодоровић, Виктора Александру Бабушчака и др Александре Человски.
Реализацију изложбе омогућили су Министарство културе и информисања Републике Србије и Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе”.
