Лепота и декаденција. „Слика Доријана Греја“ и крај века

Пратећи програм изложбе Паја Јовановић и Густав Климт. Једна епоха, два уметника, три музеја

Цитатом Оскара Вајлда: „Уметност је, у ствари, огледало посматрача, а не живота“ отворене су „повремено истините приче“ У салону Оскара Хутера аутора мср Николе Ивановића, историчара уметности и једног од аутора изложбе Паја Јовановић и Густав Климт. Реченица из Вајлдовог романа Слика Доријана Греја није случајно издвојена при реализацији изложбе и њеног каталога.

Оскар Вајлд (рођ. Фингал О’Флаетри Вилис) био је ирски књижевник који је обележио крај XIX века својим изузетним талентом, а највећу славу доживљава објављивањем романа Слика Доријана Греја 1890. године. У Предговору свог јединог романа Вајлд бележи тезе о односу уметности и стварности, етике и естетике, али и о односу уметности и људи, што представља јединствени манифест декаденције (фр. décadence — опадати), која је обележила крај епохе (fin de siecle). На предавању направиће се осврт на овај кратак, али изузетно значајан текст. Такође, биће речи о самом роману у ком је реч о младићу под именом Доријан Греј ког портретише сликар Базил Холвард, као и о односу Доријана према сопственом портрету који покреће његово опсесивно размишљање о лепоти и пролазности исте. Роман је послужио као инспирација за многе уметнике, те ће бити речи о илустацијама и уметничким делима са мотивима романа и бројним екранизацијама овог књижевног дела.

Предавање држи: Милица Милошевић, филолог-компаратиста