Разговор „Од Прве другарице до пркосне Личанке: Шта је нама значила Јованка Броз?“

Однос српске јавности према супрузи јединог председника СФР Југославије никада није био предмет систематске научне анализе. Она би била веома важна за процену улоге Јованке Броз у историји Србије и Југославије друге половине 20. и почетка 21. века. Неформална и формална улога Јованке Броз у најдуготрајнијем мирном развоју Балкана у 20. веку важна је за реконструкцију других, савремених историјских тема. Улога Јованке Броз још је значајнија зато што она није била део партијске олигархије из предратног или поратног времена, није имала службене функције, али је током дугогодишњег брачног живота и наступања у јавности заједно са Јосипом Брозом стекла толики значај да се током седамдесетих година понекад у супротстављеним круговима у СКЈ и међу противницима режима спекулисало да је у СФР Југославији уствари успостављено савладарство. Ретке су историјске личности за чије је научно представљање толико важан однос јавности према њима, као што је то био случај са Јованком Броз. Током више од шест деценија њена улога била је мање формална и зависила је од слике која је о њој створена и става јавности.

Учесница: др Ивана Пантелић, историчарка, запослена као научна сарадница у Институту за савремену историју у Београду и једна је од оснивачица Центра за југословенске студије. Самостално је објавила монографије Партизанке као грађанке – друштвена еманципација партизанки у Србији 1945–1953 и Успон и пад прве другаруце Југославије, Јованка Броз и српска јавнoст 1952-2013.  Као коауторка са Данилом Шаренцем објавила је монографију Две половине сећања: партизански дневници као извор за историју Другог светског рат

Разговор води: Ана Панић, виша кустоскиња Музеја Југославије