Галерија кроз време

Од Музеја до Галерије, од Пеште до Новог Сада, од трезора новца до трезора уметничких дела

Галерија Матице српске је основана 1847. године у Пешти (данашња Будимпешта, Мађарска) у окриљу Матице српске, најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Временом Галерија је израсла у јединствену националну музејску установу, ризницу националне уметности која је настајала и развијала се на ширем географском подручју на којем је живело српско грађанство, обухватајући границе некадашњег Аустријског и Отоманског царства, у периоду од краја 16. века до данас.

Прочитај више

Временска линија

Слика лево: Документ о оснивању Матице српске, 1926.
Слика десно: Мор Тан, Сава Текелија, 1861.

1826.

Основана Матица српска у Пешти.

1840.

Сава Текелија тестаментом завештао Матици српској своју имовину а у оквиру ње породичне портрете, који су непосредно подстакли оснивање Музеума и његове уметничке збирке.

1847.

На предлог Теодора Павловића на Управном одбору Матице српске основана Сербско-народна збирка (Музеум Матице српске).

1864.

Матица српска пресељена из Пеште у Нови Сад.

1927.

Обележена 100-годишњица оснивања Матице српске изложбама Српска уметност у Војводини и Шеста југословенска уметничка изложба.

Излет у Каменичку башту приликом отварања изложби 1927. године

Музеј Матице српске, 1933.

1933.

Музеј Матице српске отворен за јавност формирањем Сталне поставке и покретањем изложбених активности.

1947.

Уметничка збирка Матице српске добила статус посебне збирке под називом Галерија Матице српске, док су остале збирке уступљене новооснованом Војвођанском музеју.

1958.

Након пресељења у данашњу зграду (некадашња Продуктна берза) у центру Новог Сада, 1. јуна отварањем Сталне поставке уметности 18. и 19. века озваничен самосталан живот Галерије Матице српске.

1972.

Обележена 125-годишњица Галерије Матице српске. Објављена прва монографија Галерије и изливене бисте Саве Текелије и Теодора Павловића.

Зграда Продуктне берзе која ће постати седиште Галерије Матице српске 1958. године

1958-Svecano-otvaranje-Galerije-Matice-srpske

Свечано отварање Галерије Матице српске, 1958.

1990.

Свети архијерејски синод Српске православне цркве одликовао Галерију Орденом Св. Саве II степена.

1992.

Отворена поставка Српска уметност прве половине 20. века у новоформираном изложбеном простору на другом спрату.

1997.

Обележена 150-годишњица Галерије отварањем изложбе Српска уметност друге половине 20. века и монографским изложбама и публикацијама о Урошу Предићу и Миленку Шербану.

2001.

Објављена монографија Галерије Матице српске поводом обележавања 175-годишњице Матице српске. Галерији додељен Орден Вука Караџића I реда.

Свечано отварање ретроспективне изложбе Уроша Предића, 1997.

Позивница за отварање ретроспективне изложбе Ђорђа Јовановића, 2005.

2003.

Приређена ретроспективна изложба и монографска студија о Миливоју Николајевићу.

2005.

Приређена ретроспективна изложба и монографска студија о Ђорђу Јовановићу.

2006‒2009.

Опсежни радови на адаптацији ентеријера Галерије, изложбеног простора и формирање нове Сталне поставке.

2007.

Отворена Дечја соба и успостављени континуирани едукативни програми и креативне радионице за децу.

2014.

Изложбом Пресељење Матице српске из Пеште у Нови Сад (1864−2014) обележен јубилеј Век и по Матице српске у Српској Атини.

Галерија је први добитник награде ЖИВА међународне организације Форум словенских култура за најбољи словенски музеј Југоисточне Европе.

Свечана додела награде „Жива“ у Скопљу, 2014.

Свечано отварање Галерије Матице српске након реконструкције фасаде, 2017.

2017.

Поводом 170 година трајања Галерије Матице српске свечано обележен завршетак обнове фасаде Галерије и уређење ентеријера.

Истим поводом је у обновљеној Свечаној сали Текелијанума у Будимпешти одржана свечаност и додела специјално дизајниране плакете.

Галерија је добитник неколико награда: Октобарске награде града Новог Сада, Архијерејске Грамате Епархије бачке, Специјалне Вукове награде.

Кључну улогу у настанку данашње Галерије имали су Сава Текелија, велики српски добротвор и задужбинар, први доживотни председник Матице српске и Теодор Павловић, Матичин секретар, који су свесни значаја улоге културе и уметности за изграђивање и очување националног идентитета радили на оснивању Сербске народне збирке односно Музеума Матице српске. Захваљујући национално освешћеном српском грађанству и њиховим поклонима збирке Музеума су се почеле формирати и попуњавати, а најзначајнија и највреднија међу њима била је уметничка збирка, данашња Галерија Матице српске. Упркос турбулентним временима друге половине 19. и прве половине 20. века, која су обележила историјско-политичка превирања, друштвене и економске промене, Галерија се континуирано развијала прилагођавајући се датим околностима. У том периоду је неколико кључних догађаја одредило њену историју:

1864. пресељење Матице српске из Пеште у Нови Сад

1933. отварање Музеја Матице српске за јавност

1947. уметничка збирка Матице српске добила је статус посебне збирке под називом Галерија Матице српске

1958. након пресељена је у данашњу зграду у центру Новог Сада, Галерија Матице српске је отпочела свој самосталан живот озваничен отварањем Прве Сталне поставке.

Наредне деценије протекле су у систематској обради колекције, њеној заштити, публиковању и презентацији кроз бројне изложбе у земљи и иностранству, непосустајући упркос неповољној политичко-друштвеној стварности која је обележила последњу деценију 20. века. Нови миленијум донео је нову визију, нове идеје и смернице у правцу развоја и деловања Галерије Матице српске. Пратећи савремене музеолошке токове Галерија се прилагођавала, мењала, израстајући у једну од водећих музејских установа у Србији, чији су рад и квалитет препознати и ван граница земље, што потврђује велики број награда и признања које је у протекле две деценије примила Галерија.

Прве две деценије овог века биле су у знаку модернизације и постављања нових стандарда у професионалном раду Галерије: адаптација зграде и уређење изложбеног простора, формирање нових сталних поставки, увођење бројних нових програма и едиција, који засновани на различитим методолошким и мултидисциплинарним приступима, приказују настанак, развој и достигнућа српске уметности новијег доба и указују на положај и место српске културе и уметности у европском контексту.

Уметничка дела живе под кровом Галерије, ми их својим знањима и активностима оживљавамо, како би их публика доживела, и сваки сусрет с уметношћу претворила у јединствени естетски, визуелни и чулни доживљај.

У наредним годинама очекује нас припрема међународних пројеката и програма којима ћемо се укључити у обележавање титуле Нови Сад 2022 ‒ Европска престоница културе, и националних пројеката којима ћемо свечано прославити јубилеј 175 година од оснивања Галерије Матице српске.

Некадашњи управници Галерије Матице српске

Фрањо Малин, управник Музеја Матице српске

Миленко Шербан, управник Музеја Матице српске

Миливој Николајевић, управник Галерије Матице српске 1947–1976.

Радивој M. Ковачевић, в.д. управникa Галерије Матице српске 1976–1979.

Милан Соларов, управник Галерије Матице српске 1979–1983.

Олга Микић, управница Галерије Матице српске 1983–1988.

Лепосава Шелмић, управница Галерије Матице српске 1988–2001.

Бранка Кулић, управница Галерије Матице српске 2001–2009.

Прочитај више