Издвајамо
Сваки музеј има своју „Мона Лизу“! Издвајамо за вас десет ремек-дела Галерије Матице српске која не смете да пропустите у посети сталној поставци.
Графика Свети Сава са Србима светитељима Дома Немањина најстарије је дело у овом медију у српској уметности, а уједно и честитка адресирана царици Марији Терезији.
Преиспитивање сопства и човековог постојања доноси Аутопортрет Стевана Алексића, уметника који је у српско сликарство унео идеје симболизма.
Слика Морнар на молу представља енигматичан лик лађара, којег је „кубистички исклесао” Сава Шумановић током свог боравка у Паризу.
Genius на луцидан и гротескни начин критикује стање друштва које је сликар Иван Табаковић осетио као хроничар свог времена.
Икона Свети Димитрије пронађена у звонику Алмашке цркве у Новом Саду, један је од најзанимљивијих приказа овог светитеља на ватреном коњу.
Историјска композиција Мајска скупштина представља изузетан визуелни документ најважнијег догађаја у историји Срба на територији Војводине у 19. веку.
На слици Надурена девојчица Урош Предић је савршено забележио личност и дух детета. Ова Галеријска „Мона Лиза“ ниједног посетиоца не оставља равнодушним.
Рањени Црногорац један је од студентских радова Паје Јовановића, захваљујући којем је стекао светску славу као сликар „имагинарног Балкана”.
Аутопортрет Стефана Тенецког један је од првих аутопортрета у српској уметности, на којем је сликар исказао висок ниво самосвести и истакао свој друштвени положај.
Портрет Анка Топаловић рођ. Ненадовић издваја се као најранији женски портрет који је насликала једна жена – прва српска академска сликарка Катарина Ивановић.
Представа Косовске битке на слици Косовски бој Петра Лубарде је констрисана као сукоб бојених маса уоквирених тамним линијама.