Конзервација и рестаурација
Наш допринос култури сећања огледа се кроз професионални приступ бризи и заштити уметничких дела и најнапредније конзерваторско-рестаураторске поступке.
Галерија Матице српске у оквиру Одељења за истраживање и заштиту колекције има посебан Сектор заштите односно Конзерваторско-рестаураторски атеље, који дуже од шест деценија води бригу о уметничким предметима из Галеријске колекције.
Конзерватори и рестауратори ГМС баве се превентивном заштитом као и радом на активној конзервацији на делима Галерије, као и других музејских установа, с акцентом на примени принципа поступне и минималне интервенције. Такође, укључени су и у програмску делатност Галерије, у виду заштите и презентације уметничких дела, која подразумева припрему и реализацију изложби, паковање и транспорт дела. Особеност Конзерваторско-рестаураторског атељеа огледа се и у сталном стручном усавршавању запослених кроз домаћа и међународна партнерства, организацију стручних конференција, радионица и предавања на разноврсне теме и достигнућа из области конзервације и рестаурације.
Историја Конзерваторско-рестаураторског атељеа ГМС
Историја бриге о колекцији Галерије Матице, некада збирци слика Музеја Матице српске, сеже још у 19. век. Сачувани су документовани записи драгоцени за писање историје конзервације слика у Галерији Матице српске, као што је одлука Управног одбора Матице српске из 1972. године, да се „у Матичиној дворани не пуши како се не би квариле слике и златни оквири”. Припрема слика за излагање пред отварање Музеја Матице српске за публику 1933. године поверена је руском имигранту Владимиру Курочкину, некадашњем управнику музеја у Одеси. Из истог периода датира и помена вредно писмо сликара Уроша Предића, почасног председника Музејског одбора Матице српске, у којем су сумиране препоруке за чување и конзервацију слика.
Први послератни конзерватор Галерије Матице српске, од 1950. године, био је Јован Севдић који је опремио први атеље. Десет година касније, 1. јануара 1960. године основано је посебно одељење у Галерији Матице српске ‒ Конзерваторско-рестаураторски атеље, а прву екипу конзерватора чинили су Риста Ћинкулов и Владимир Богдановић. Они су изнели велики посао прикупљања и систематске заштите икона из цркава Бачке, Барање, западног Срема и Славоније, када је сакупљен и рестауриран велики број икона српских сликара 18. века.
У то време доминирала је традиција северноевропске школе конзервације, која се заснивала на употреби воска за конзервацију слика на платну и иконама, па су те технике и материјали примењени у конзервацији највећег броја дела која чине Сталну поставку Галерије Матице српске.
Уз тешкоће сталних кадровских промена и лоших услова 90-их година прошлог века конзерваторски атеље је опстао захваљујући историчару уметности и конзерватору Ратомиру Кулићу и дочекао боља времена. Од почетка 21. века, атеље је ојачан младим професионалцима у чије стручно усавршавање се континуирано улаже, и опремљен новом техником.
Поред поменутих конзерватора. траг у историји конзервације Галерије Матице српске оставили су и Светислав Николић, Драган Матић, Милан Остојић, Мирослав Закић, Ђура Радишић и многи други.
Сазнајте више о историји конзервације Галерије Матице српске у књизи Историја конзервације и рестаурације у Галерији Матице српске. Књига је доступна у ГМС продавници.