Конзервација и рестаурација

Наш допринос култури сећања огледа се кроз професионални приступ бризи и заштити уметничких дела и најнапредније конзерваторско-рестаураторске поступке.

Галерија Матице српске у оквиру Одељења за истраживање и заштиту колекције има посебан Сектор заштите односно Конзерваторско-рестаураторски атеље, који дуже од шест деценија води бригу о уметничким предметима из Галеријске колекције.

Конзерватори и рестауратори ГМС баве се превентивном заштитом као и радом на активној конзервацији на делима Галерије, као и других музејских установа, с акцентом на примени принципа поступне и минималне интервенције. Такође, укључени су и у програмску делатност Галерије, у виду заштите и презентације уметничких дела, која подразумева припрему и реализацију изложби, паковање и транспорт дела. Особеност Конзерваторско-рестаураторског атељеа огледа се и у сталном стручном усавршавању запослених кроз домаћа и међународна партнерства, организацију стручних конференција, радионица и предавања на разноврсне теме и достигнућа из области конзервације и рестаурације.

Историја Конзерваторско-рестаураторског атељеа ГМС

Историја бриге о колекцији Галерије Матице, некада збирци слика Музеја Матице српске, сеже још у 19. век. Сачувани су документовани записи драгоцени за писање историје конзервације слика у Галерији Матице српске, као што је одлука Управног одбора Матице српске из 1972. године, да се „у Матичиној дворани не пуши како се не би квариле слике и златни оквири”. Припрема слика за излагање пред отварање Музеја Матице српске за публику 1933. године поверена је руском имигранту Владимиру Курочкину, некадашњем управнику музеја у Одеси. Из истог периода датира и помена вредно писмо сликара Уроша Предића, почасног председника Музејског одбора Матице српске, у којем су сумиране препоруке за чување и конзервацију слика.

Први послератни конзерватор Галерије Матице српске, од 1950. године, био је Јован Севдић који је опремио први атеље. Десет година касније, 1. јануара 1960. године основано је посебно одељење у Галерији Матице српске ‒ Конзерваторско-рестаураторски атеље, а прву екипу конзерватора чинили су Риста Ћинкулов и Владимир Богдановић. Они су изнели велики посао прикупљања и систематске заштите икона из цркава Бачке, Барање, западног Срема и Славоније, када је сакупљен и рестауриран велики број икона српских сликара 18. века.

У то време доминирала је традиција северноевропске школе конзервације, која се заснивала на употреби воска за конзервацију слика на платну и иконама, па су те технике и материјали примењени у конзервацији највећег броја дела која чине Сталну поставку Галерије Матице српске.

Уз тешкоће сталних кадровских промена и лоших услова 90-их година прошлог века конзерваторски атеље је опстао захваљујући историчару уметности и конзерватору Ратомиру Кулићу и дочекао боља времена. Од почетка 21. века, атеље је ојачан младим професионалцима у чије стручно усавршавање се континуирано улаже, и опремљен новом техником.

Поред поменутих конзерватора. траг у историји конзервације Галерије Матице српске оставили су и Светислав Николић, Драган Матић, Милан Остојић, Мирослав Закић, Ђура Радишић и многи други.

Сазнајте више о историји конзервације Галерије Матице српске у књизи Историја конзервације и рестаурације у Галерији Матице српске. Књига је доступна у ГМС продавници.

Заштита колекције Галерије Матице српске

Kолекцијa Галерије је под сталним надзором конзерватора и рестауратора ГМС кроз спровођење мера превентивне заштите. Већи конзерваторски захвати реализују се, у складу с планом изложбене делатности и приоритетима. Поводом припрема Сталне поставке српске уметности 18, 19. и 20. века многобројна дела су прошла конзерваторски третман кроз поступке реконзервације или као нове конзерваторске интервенције.

Међу свеобухватне конзерваторско-рестаураторске поступке треба истаћи рад на икони Страдање десет критских мученика из 1694. године као и на икони Благовести, непознатог иконописца 16. века, рад на делу Катарине Ивановић, Анка Топаловић рођ. Ненадовић из 1837, портретима породице Бекеш из 1796. године Павела Ђурковића, Лађар, Плажа и Купачице Саве Шумановића. Изазов конзерваторима ГМС била је конзервација слика великог формата за изложбу Слике великих формата – сведочанство епоха где је рађена конзервација и опремање слика великог формата Паје Јовановића, Петра Лубарде, Уроша Предића, Саве Шумановића, Ђурђа Теодоровића и Афанасија Шелоумова.

Прочитајте више о конзервацијама ових дела у Конзерваторским причама.

Заштита колекције Галерије Матице српске

Конзерваторски пројекти и истраживања

Пројекти који обухватају проучавање, конзервацију, рестаурацију и излагање одабраних предмета кроз међународну сарадњу и дугогодишње пројекте.

Техничке анализе уметничких дела засноване на методама природних наука и чишћење слика.

Сазнајте више

Конзервација уметничких дела из других музејских установа

Конзерваторско-рестаураторски атеље ГМС бави се конзервацијом и рестаурацијом уметничких дела за друге музеје и сродне институције културе у Републици Србији на основу закључених протокола и уговора о сарадњи. У протеклој деценији услужно је рађена конзервација за бројне установе попут Народног музеја Кикинде, Народног музеја Шапца, Спомен-збирке Павла Бељанског, Галерије слика поклон-збирке Рајка Мамузића, Модерне галерије Лазаревца, Музеја Града Београда, Војног музеја Београда, Дом војске Србије, Музеја Југославије, Министарства спољних послова Републике Србије, Галерије слика „Сава Шумановић“, Музеја Срема, Народног музеја Крагујевца и друге. Кроз дугогодишњу сарадњу са Српском православном црквом Галерија Матице српске је радила и на конзервацији дела за Музеј Српске православне цркве у Београду, Манастир Крушедол, Манастир Гргетег, Банатску, Бачку, Сремску епархију као и Зворничко – тузланску епархију.

Уколико сте заинтересовани за сарадњу са Конзерваторско-рестаураторским атељеом ГМС можете се обратити на телефон 021 4899 000 или на info@galerijamaticesrpske.rs.