Конзерватори Галерије Матице српске већ неколико година предано раде на сакупљању нових података о пигментима и другим сликарским материјалима које су користили зографи – сликари традиционалних икона прве половине 18. века. Иако ослоњени на искуства и сликарске рецептуре византијског и поствизантијског периода, зографи су сликали у периоду када је у западноевропској уметности већ увелико прошла револуција ренесансе и у технолошком и у стилском погледу владао барок. У таквом окружењу новине су неминовно продирале и у зографско сликарство.
Поред бројних историјско-уметничких студија о српским иконама прве половине 18. века изостала су систематска проучавања материјала и техника: конструктивног склопа дрвеног носиоца, састава препаратурног слоја, палете пигмената, везива, лакова, бојила и др. Поред задовољавања истраживачке радозналости, технички подаци о иконама (како се најчешће зову у литератури) дају сигурност рестаураторима код планирања радова: одабира лепкова, фиксатива, а посебно хемијских растварача за чишћење.
Освајање оваквих знања није могуће без сарадње са научницима из других области, пре свега природних наука. Такав приступ у претходним годинама и сарадња са Институтом за нуклеарне науке „Винча“ и Покрајинским заводом за заштиту споменика културе донели су нова знања о иконама 16. и 17. века као и о иконама раног барока из колекције Галерије Матице српске.
Како су техничка истраживања на иконама текла у склопу конзервације и припреме за излагање, пројекат сарадње са Италијом и изложба у Националној галерији Умбрије у Перуђи била је прилика да се проуче и иконе прве половине 18. века, као и да се српским истраживачима придруже два реномирана италијанска научна тима.
У данима од 22. до 24. јула 2015. дијагностичка кампања неинвазивним методама спроведена је применом савремених техника које ставља на располагање MOLAB – мобилна лабораторија Националног центра за истраживања Италије – Института за науку и технологију материјала (CNR-ISTM) и центра изврсности SMAArt са лабораторијом за дијагностику на културном наслеђу Универзитета у Перуђи (UNIPG-SMAArt & LAB-DIA). Научна испитивања су спровели: Костанца Милиани (Costanza Miliani), Францеска Роси (Francesca Rosi), Алдо Романи (Aldo Romani), Кјара Грација (Chiara Grazia), Анализа Киели (Annalisa Chieli), Кјара Анселми (Chiara Anselmi), Патриција Морети (Patrizia Moretti), Мануела Вањини (Manuela Vagnini) и Алесија Давери (Alessia Daveri) са италијанске стране и Маја Гајић Квашчев, Велибор Андрић, Даниела Королија Црквењаков, Љубица Миловановић и Невена Ђоровић са српске стране.
То је била прилика за дискусију и размену искустава за научнике у области заштите културног наслеђа, али уједно и прилика да се широј публици приближе технички и научни изазови који се постављају пред оне који се упусте у откривање тајни старих иконописаца. Вођење кроз изложбу названо Наука и уметност са темом научних испитивања материјала и техника икона било је организовано у сали Подијани Палате Приори у Перуђи (24. јул 2015).
Користећи присуство икона у Италији као и срећну коинциденцију да изложбу реализују управо два музеја партнера, у периоду од 27. до 30. јула 2015. научна испитивања икона применом специјализованих фотографских техника настављена су са још једном групом истраживача предвођеном Стефаном Ридолфијем (Stefano Ridolfi), који води италијански део билатералног пројекта Италија–Србије: Технологије примењене на културно наслеђе – развој и имплементација два нова преносна инструмента за анализе културног наслеђа: преносни XRF скенер и преносни XRD. У испитивањима су учествовали Стефано Ридолфи (Stefano Ridolfi), Сузана Крешенци (Susanna Crescenzi) и Иларија Карочи (Ilaria Carocci) са италијанске стране и Маја Гајић Квашчев, Велибор Андрић, Горан Квашчев, Даниела Королија Црквењаков и Љубица Миловановић са српске стране, а сама методологија и вођење кроз изложбу са представљањем едукативног капацитета научних анализа под називом Educational Yard – испитивање културних добара као начин да се разумеју физика и хемија, одржано је 28. јула 2015.
Овакав приступ и повезивање различитих научних области и експерата из више земаља доприносе познавању уметничких материјала и техника, као и јачању веза и повећању видљивости научних тимова посвећених истраживањима културног наслеђа.
Научне активности у Перуђи су наставак серије специфичних анализа и јавне промоције савременог приступа истраживања уметничких материјала и техника које су у Галерији Матице српске спровођене кроз Отворени атеље током 2014. и 2015. године.
Резултати се обрађују а тимови италијанских научника се повремено враћају иконама како би комплетирали испитивања. Први закључци се припремају већ за новембар ове године и билатералну конференцију италијанских и српских истраживача коју организује Амбасада Републике Италије у Београду.
