У Галерији Матице српске, у оквиру међународне сарадње и на основу потписаног Протокола о сарадњи са Уметничко-историјским музејом у Бечу (Kunsthistorisches Museum), 25. и 26. октобра 2016. је одржана радионица „Техничка фотографија у конзервацији”, којој је присуствовало двадесет стручњака из водећих националних институција заштите културног наслеђа у Србији и Универзитета у Новом Саду: Народног музеја у Београду, Галерије Матице српске, Покрајинског и Републичког завода за заштиту споменика културе, Централног института за конзервацију и Одсека за фотографију Академије уметности у Новом Саду, као и гошћа из Музеја Републике Српске. Радионицу су водила три стручњака из Одељења за визуелне медије Уметничко-историјског музеја из Беча: Андреас Улдрих, Михаел Едер и Санела Антић.
На почетку рада учесницима су се обратили др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Александра Фулгоси, помоћник за сектор културног наслеђа у Министарству културе и информисања Републике Србије и Јоханес Иршик, директор Аустријског културног форума у Београду, уз чију подршку се ова сарадња остварује.
Циљ радионице је био да се допринесе квалитету документације, коришћењу савремених метода испитивања у конзерваторској пракси, као и да се разјасне дилеме и питања која се појављују у примени техничке фотографије.
Први део је био посвећен фотографији у видљивом светлу, са упутствима о постављању дифузног и бочног осветљења и начинима елиминисања нежељених одсјаја који су карактеристичан проблем код фотографисања уметничких слика. У конзерваторској радионици Галерије Матице српске импровизована је поставка која замењује студијско окружење, а као пример за рад узета је слика Павла Симића Српска народна скупштина 1. маја 1848. Стандарди савремене фотодокументације захтевају све већу резолуцију дигиталне слике, тако да се практикује фотографисање из више делова, који се затим, накнадном обрадом, повезују у јединствену слику велике резолуције. За квалитетан резултат потребно је прецизно позиционирати камеру у односу на слику, пажљиво померати зону снимања водећи рачуна о довољном преклапању сегмената (20–30%), обавезно користити стандардне колор-чекере (color checker) и извршити потребне калибрације камере и екрана. Представљен је фотоапарат који користе у бечком музеју (Techno Linhof кућиште, с Leaf Credo 60 WS Wide Spectruum дигиталним леђима и Schneider Kreuznach APO-digital 5.6/120 mm објективом). Сензор камере je 60 mp CCD, осетљив на таласним дужинама од 380 до 1100 nm. Овакав апарат је без фабрички уграђеног филтера који блокира инфрацрвено зрачење, тако да се према потреби додају различити филтери за снимање фотографија у видљивом, инфрацрвеном и ултраљубичастом домену. Представљени су стандарди и софтвери које користе у Уметничко-историјском музеју у Бечу, аутоматизовани систем позиционирања камере који је направљен у сарадњи са Техничким универзитетом у Бечу, као и рад у фотошопу, помоћу којег се исправљају недостаци фотографије (геометрија, рефлексија, неравномерно осветљење и друго).
Наставак првог дана радионице био је посвећен инфрацрвеној фотографији, сниманој истим фотоапаратом као за фотографију у видљивом делу спектра, али са додатним филтером који пропушта само инфрацрвено зрачење. С обзиром на мало померену жижну даљину, инфрацрвене фотографије су нешто веће од фотографија у видљивом светлу, што се опет коригује у фотошопу, како би се могле прецизно преклапати са фотографијом у нормалном светлу.
Слично важи и за снимање у ултраљубичастом светлу, које се одвија у мраку, с одговарајућим филтерима који елиминишу плавичасте и љубичасте одсјаје на фотографији, да би се потом у фотошопу објединила слика и постигло прецизно преклапање са фотографијама у другим опсезима таласних дужина.
Велики део посла до коначног квалитетног резултата лежи у постпроцесирању сирових фотографија, за шта постоји богата понуда софтвера на тржишту, али се показало да аутоматизовани софтвер често не даје довољно добре резултате, те се и даље најчешће ради мануелним спајањем сегмената у фотошопу, за шта су потребни вештина, време, искуство и посвећеност.
За конзерваторе је значајан крајњи резултат целог процеса: могућност наизменичног погледа на слику снимљену у различитим деловима спектра, чиме се откривају детаљи припремног цртежа, промена на слици, накнадних интервенција, неуједначености површине и слично. За оно што се под техничком фотографијом најчешће подразумева је управо сет фотографија у дифузном светлу, бочном светлу (и комбинација претходна два, омиљена међу конзерваторима, названа полубочно осветљење, semi-ranking,), инфрацрвеном и ултраљубичастом домену, као основна техничка документација слике. За друге потребе, као што је припрема за публиковање визуелног материјала, ове фотографије се додатно обрађују у складу са потребом и наменом.
Други дан радионице био је посвећен инфрацрвеној рефлектографији, технолошком наследнику инфрацрвене фотографије, који захваљујући камерама са специјалним InGaAs сензорима помера границу осетљивости у инфрацрвеној области са 1100 на 1700 nm, омогућавајући тиме дубље продирање у слојеве слике и јаснији поглед на оно што се крије испод површине бојеног слоја. На примеру слике Павла Симића ова разлика је била очигледна, показавши многе дилеме сликара и преправке док је постављао композицију, што ће бити од значаја за даље проучавање у току планиране конзервације. Камера која је коришћена је OSIRIS 16 mp са објективом Rodagon 5.6 / 150 mm IR и микроконтролором који контролише померање сензора унутар кућишта камере док снима 64 појединачна рефлектограма са резолуцијом од 512 × 512 пиксела и коначном резолуцијом мозаичке слике од 4096 × 4096 пиксела.
Приказан је и рад са рендгенским снимцима. Уметничко-историјски музеј у Бечу има свој рендген са потребе снимања уметничких дела, а снимања изводе посебно сертификовани конзерватори. Снимци се потом, као и за све друге технике, обрађују у фотошопу. Приказани су занимљиви начини елиминације делова рендгенског снимка слика на дрвеном и платненом носиоцу који ометају сагледавање целине (трагови слепих рамова и паркетажа са полеђине).
На крају другога дан приказана је и IRFC (Infra Red False Color) – још једна врста техничке фотографије која се добија манипулацијом RGB канала слике у фотошопу, такође веома занимљива за конзерваторе због могућности мапирања делова слике са различитим материјалним карактеристикама (пигменти, касније интервенције и слично).
Тиме је заокружен планирани програм и приказана целина напредне техничке документације за слике, где једнаку тежину имају квалитет изворног фотографског записа и вештина накнадне обраде слике, како би се добила документација од велике вредности у конзервацији и рестаурацији.
