Kustoska vođenja – Tabu: Telo i um
U modulu Tabu: Telo i um predstavljene su ljudske karakteristike poput nagosti, smrti, osećanja i identiteta koje neretko predstavljaju tabu u našem društvu. Istorijom novije srpske umetnosti predočeni su načini, potrebe i uverenja koje oblikuju ove fenomene i našu svakodnevicu.
Telo je oduvek bilo predmet umetničkog interesovanja. Predstave obnaženosti, u svojoj dugoj istoriji, služile su od akademskih vežbi za studiju ljudske figure do složenog simboličkog govora. Sve do modernističkih umetničkih odstupanja, vekovima se težilo da se tema akta odvoji od ovozemaljske seksualnosti, eksplicitnog nagoveštaja telesnosti, erotičnosti ali i nesavršenosti. Početkom HH veka u srpskoj umetnosti počinje da se uočava modernističko načelo „oslobođene nagosti“.
Ko sam ja, ko su drugi, šta smo jedni drugima, kako se i zašto i po čemu razlikujemo? Pitanje sopstva staro je koliko i čovek. Različite kulture, navike i potrebe određivale su šta društvo od pojedinca očekuje. Kroz ustaljene obrasce ponašanja i življenja oblikovana su očekivanja, ali i stereotipi. Marginalizovane društvene grupe poput nacionalnih manjina, osoba sa invaliditetom, različitost uslovljena rodnim identitetom, starosnom dobi i klasom često su konstruisani razlozi za pritisak i nasilje dominantne društvene zajednice. Fotografije performansa MP_art, koji otvara pitanje odnosa pojedinca i sredine, u dijalogu su sa portretima srpske umetnosti XIX i XX veka.
Kojim osećanjem bismo opisali Autoportret Novaka Radonića? A kojim skulpturu Melanholija? Kako predstaviti nevidljivo, kako oblikovati neopipljivo? Tokom vekova alegorijske predstave tuge, bola, straha ili sreće pozivale su na razmišljanja o osećanjima. Od medicinskih definicija do romantičarskog bunta umetnost je vizualizovala čovekov složeni emotivni sistem. Istovremeno, treba imati na umu da su se različite epohe i kulture drugačije odnosile prema ljudskim emocijama. Da li dok gledamo umetničke radove razmišljamo ili osećamo?
Smrt. Ta izvesna neizvesnost svakog od nas javlja se kao konačni i neizbežni završetak čovekovog zemnog života, neuslovljen bogatstvom, društvenim ugledom, statusom ili moći. Zašto je ova prirodna pojava, koja pobuđuje strah, teskobu, zabrinutost, večita tema umetnika? U umetnosti smrt i ružno su često predstavljani kao suprotnosti životu i lepoti. Ipak, hrišćanstvo u predstavama smrti nagoveštava optimističnu ideju spasenja.
Kustoska vođenja će se održati u subotu i nedelju u 13.00 i 17.00 sati.
Vode: Milica Milošević i msr Goran Vujkov, muzejski edukatori
