Uroš Predić (1857–1953)
Stariji brat uči mlađeg da dubi u uglu, 1878.
Akvarel i gvaš na papiru, 13,2 × 18,8 cm
GMS/U 1842
Obeležavajući dečju nedelju i početak edukativnog programa za decu ovomesečnu rubriku „U fokusu“, kao i Sobu za prepuštanje, posvećujemo slici Stariji brat uči mlađeg da dubi u uglu, čuvenog srpskog umetnika Uroša Predića.
„Učimo se, vreme nam je,
u mladosti sve se mili.
Svako seme daće ploda
kad budemo ostarili.“
J. Jovanović Zmaj
Deci, njihovim potrebama i svetovima posvećuje se tokom 19. veka postepeno sve više pažnje kako u opštem, javnom govoru evropskog građanstva, tako i unutar porodice – osnovne ćelije građanskog društva. Osećajnost i svest koja uvažava posebnost dece predstavljala je novost nepoznatu prethodnim epohama. Značajan porast broja dečjih portreta naslikanih tokom 19. veka svedoči, baš kao i pojačana briga o zdravlju i obrazovanju dece, ili pojava dečjih soba, o promenjenom društvenom položaju deteta. U odnosu savremenih ljudi prema deci mogu se prepoznati usvojene obrazovne i vaspitačke pouke iz 19. veka dok obeležavanje Dečje nedelje tokom meseca oktobra predstavlja tradiciju koja se u Srbiji neguje od 1934. godine.
Stihovi Ljubivoja Ršumovića „Dete je dete, da ga volite i razumete“ moto su ovogodišnje Dečje nedelje. Alegorijski, ovi stihovi mogu ukazivati na Uroša Predića kao slikara koji je veoma voleo decu i umeo da pronikne u njihovu dušu, ocrtavajući na platnu plahoviti dečji temperament. Među srpskim slikarima 19. veka najviše domete u slikanju dece dostiže upravo Uroš Predić. Prihvatajući decu kao sebi bliske osobe, naslikao je veliku galeriju dečjih portreta. Predić je rođen je u Orlovatu, školovao se u Crepaji i Pančevu odakle odlazi u Beč i upisuje tamošnju čuvenu likovnu Akademiju. Nadarenost za crtanje iskazivao je već kao maleni dečak, a fokus na izuzetno kvalitetan crtež biće osnova njegovog celokupnog opusa koji broji preko 1500 dela. Slikarstvo je studirao u klasi profesora Kristijana Gripenkerla, bio je stipendista Matice srpske, da bi nakon diplomiranja dve godine proveo kao saradnik u privatnom ateljeu svoga profesora. Od 1883. do 1885. godine radio je kao Gripenkerlov asistent na Akademiji. U rodni Orlovat se vratio 1885. godine, a u Beogradu se stalno nastanio 1909. godine. Duži niz godina radio je kao ilustrator za „Neven“ – dečji list Jovana Jovanovića Zmaja. Jedan je od osnivača umetničkih udruženja: „Lada” (1904) čiji je bio dugogodišnji predsednik, kao i Udruženja likovnih umetnika u Beogradu (1919) i njegov prvi predsednik. Od 1909/1910. godine bio je član Srpske kraljevske akademije.
Predić se ubraja u vodeće predstavnike „akademskog realizma” u srpskoj istoriji umetnosti. Kompoziciju Stariji brat uči mlađeg da dubi u uglu izveo je za vreme studentskih dana prikazujući u minijaturnim razmerama intimni svet najvažnijeg dela građanske porodice – njihove dece, naslednika. Dečaci su okruženi igračkama, potpuno zaokupljeni sopstvenim temama, u momentu dok stariji brat – odeven već kao odrasla osoba u odelo, sokne i cipelice, opominje mlađeg brata koji je još uvek beba – odeven u belu haljinicu bez isticanja polne pripadnosti. Stariji brat je bio u obavezi da pazi na mlađeg i da pomaže u njegovom vaspitavanju. Predstavljen pored igračke sablje, stariji brat svoj autoritet uvežbava gestom podignutog prsta nad rasplakanim licem mlađeg brata. U rastuženim očima i iskrivljenim usnama mlađeg brata kao i u prikazu rumenila njegovih detinjih obraščića naslućujemo raskoš Predićevog umeća portretisanja dece, potpuno izraženu na portretu njegove Nadurene devojčice za koju je dobio prestižnu Gundlovu nagradu bečke Akademije za najbolji studentski rad u tehnici ulja na platnu.
