Poklon-zbirka Graovac, Radmila i Nikola
Poklon-zbirke imaju posebno mesto u istoriji i razvoju kolekcije Galerije Matice srpske, jer čuvaju trag o opusima umetnika, ličnosti kolekcionara i darodavaca. Poklon-zbirka Graovac, koja obuhvata 22 Nikoline slike, i 21 Radmilino vajarsko delo, dar je njihove kćerke Smiljke Graovac Cvetko. Ovim vrednim poklonom kolekcija Galerije Matice srpske je obogaćena delima iz druge polovine XX veka i upotpunjeno je sećanje na umetnički par Graovac. Dvoje umetnika, koji su kroz život i umetnost zajedno koračali preko pola veka, ostvarili su autentičnu simbiozu dva međusobno prepletena umetnička opusa, podržana i premijerno izložena na zajedničkoj izložbi u Galeriji Matice srpske. Pored 43 umetnička dela iz Poklon-zbirke, izložba će biti upotpunjena i radovima koji su ranije poklonjeni Galeriji, kao i bogatim dokumentarnim materijalom – snimljenim umetničkim iskazima i vizuelnim dokumentima, koji će doprineti sveobuhvatnijoj predstavi stvaralaštva Radmile i Nikole Graovca.
O Nikoli Graovcu
Nikola, šta je slikarstvo za Vas?
„…ja nemam teoriju o slikarstvu. Nikada se njima nisam ni bavio, niti me je interesovalo šta i kako drugi rade, kako bih sebe povukao za kosu, bio veći nego što sam. Slikao sam jednostavno kao što živim, sa radošću. I danas tako radim. Slikanje je moj odmor, moja potreba, suština mog bitisanja. Kada bi mi neko oduzeo četke i boje, ugasio bih se…“
Nikola Graovac je rođen 29. maja 1907. godine u Lici, u selu Vrebac kod Gospića. Slikarstvo je učio u periodu od 1932. do 1937. godine kod Jovana Bijelića, živeći u njegovom ateljeu koji se nalazio na tavanu II muške gimnazije u Beogradu. Tokom godina provedenih u Beogradu intenzivno je slikao i učestvovao u radu umetničkih grupa. Izlagao je sa grupama: „Četvorica“, 1933, „Trojica“, 1937, „Oblik“, 1938. i „Desetorica“, 1940. Prvu samostalnu izložbu imao je 1935. godine u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu. Drugi svetski rat je proveo u Beogradu, a 1948. godine se sa suprugom vajarkom Radmilom Graovac preselio u Prizren, gde je godinu dana radio kao nastavnik likovnog obrazovanja, a potom se nastanio u Beograd. Učestvovao je na likovnim kolonijama u Ečki i često boravio u Novom Sadu. U leto 1975. godine učestvovao je u slikarskoj koloniji u Lipovcu nadomak Topole, gde je odlučio da sebi izgradi novi dom i atelje. Redovno je izlagao na Prolećnim i Jesenjim izložbama umetnika u Beogradu, na izložbama ULUS-a i ULUV-a, na Oktobarskom salonu i na izložbama umetničkih kolonija u Ečki i u Počitelju. Svoje radove je predstavljao i na izložbama jugoslovenske umetnosti u svetu: Lionu, Tunisu, Bejrutu, Pensilvaniji. Opus Nikole Graovca broji oko 10.000 slika koje se nalaze u ustanovama, preduzećima i privatnim zbirkama i kolekcijama. Graovac je Zadužbini kralja Petra na Oplencu ostavio legat koji sadrži trideset i pet slika i više predmeta primenjene umetnosti. Dobitnik je nagrada: „Đurica Đorđević“ 1937, Politike 1937, Oktobarske nagrade Novog Sada1964. i nagrade ULUS-a 1965. godine. Pored slikarstva Nikola Graovac je imao još jednu pasiju to su bili stari satovi, sakupljao ih je i sam ih popravljao. Umro je u svojoj kući na Oplencu 16. januara 2000. godine.
O Radmili Graovac
Radmila, šta je skulptura za Vas?
„Materija – prostor – vreme, to je skulptura. Način postojanja svega. Nikada ne znam šta će biti finalni rezultat. Najzad, umetnost i nema formu pre nego što je napravite. Neki umetnici su racionalni, vole da prave skice, nacrte… Ja to nikada nisam radila. Mala skulptura iz Brasampuja nam izgleda tako savremeno, kao i Pikasovi radovi.“
Radmila Graovac je rođena 6. juna 1920. godine je u Vučitrnu kao Radmila Ris. U Novom Sadu je živela od 1932. godine gde je i maturirala sedam godina kasnije. Izbijanje Drugog svetskog rata prekinulo je njeno studiranje hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Vratila se u Novi Sad, u roditeljsku kuću, gde je provela sve četiri godine rata. Tih godina družila se sa budućim poznatim slikarima: Boškom Petrovićem, Stevanom Maksimovićem, Milanom Kercem i vajarom Jovanom Soldatovićem. Poznato je da su svi crtali i slikali još od gimnazijskih dana. U to vreme, oslobođeni drugih obaveza pronašli su adekvatnu prostoriju gde su uz pomoć modela redovno crtali. Graovac i Soldatović su počeli i da vajaju. U to vreme kolebala se između slikarstva i vajarstva, da bi se ipak odlučila za vajarstvo koje upisuje na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1949. godine kod profesora Sretena Stojanovića, Tome Rosandića i Ilije Kolarovića. U međuvremenu, sa suprugom Nikolom Graovcem, slikarom, provela je 1948. godinu u Prizrenu, gde im se rodila kćerka Smiljka. Na usavršavanju u Pragu boravila je 1956. godine. Po završetku osnovnih studija 1953. vratila se u Novi Sad i radila kao profesor vajarstva i keramike na Višoj pedagoškoj školi do 1976. Od te godine radila je kao slobodan umetnik i živela u Beogradu do smrti 16. januara 2011. Bila je član Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1949. godine. Izlagala je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Retrospektivnu izložbu imala je 1985. godine u Domu Jugoslovenske narodne armije u Beogradu. Dobitnik je nagrade Umetničke kolonije u Ečki 1962. i Zlatnog dleta 1965. godine. Autor je dvadesetak spomenika u bronzi, uglavnom bista, širom Srbije.
Tokom trajanja izložbe svakog petka biće priređen raznovrstan prateći program kako bi posetiocima približili osnovnu ideju izložbe i podstakli ih na razmišljanje o njihovom stvaralaštvu.
Izložbu prati katalog, čiji je autor msr Mirjana Brmbota, muzejska savetnica Galerije Matice srpske. Izložba je realizovana pod pokroviteljstvom Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Uprava za kulturu Grada Novog Sada.
