Svečano otvaranje nove stalne postavke „Revizija kolekcije Galerije Matice srpske“
Na dan kada će Galerija Matice srpske obeležiti 177 godina od osnivanja Svečanom sednicom, ostvariće se san izrečen prilikom obeležavanja velikog jubileja 175 godina postojanja – otvaranje nove stalne postavke.
U 20.00 sati na platou ispred Galerije održaće se otvaranje stalne postavke Revizija kolekcije Galerije Matice srpske za javnost, a prisutnima će se ovom prilikom obratiti dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske i prof. dr Nikola Krstović, istoričar umetnosti, nakon čega će svi prisutni premijerno obići novoformirane izložbene prostorijame na spratovima.
Otvaranje nove stalne postavke biće obeleženo 24-časovnim programom. Subotnje veče 26. oktobra biće upotpunjeno muzičkim programom za sve generacije. Od 22.00 sata nastupiće di-džej MKDSL, jedan od najvećih imena srpske elektronske muzičke scene, koji će posetioce podsetiti na nostalgične muzičke hitove u modernom duhu i na taj način napraviti muzičku reviziju. Kako Galerija Matice srpske teži ka tome da ukaže na to da smo otvoreni ka mladima, a posebno prema ženama stvaraocima, od 24.00 sata nastupiće mlada novosadska di-džejica Lanna, koja predstavlja muzičku viziju i u njenom repertoaru će posebno uživati mlađa publika.
Od otvaranja Muzeja Matice srpske za javnost 1933. godine sve postavke prikazivale su odabrana dela u hronološkom sledu. Kada se Galerija Matice srpske preselila u sopstvenu zgradu 1958. godine, umetnička dela u stalnoj postavci bila su prikazana po vekovima, koji su bili podeljeni po spratovima i tako je ostalo sve do postavki koje su intenzivnije počele da se menjaju početkom 21. veka. Obeležavanje jubileja 175 godina trajanja Galerije bilo je povod za brojne aktivnosti na obradi, popunjavanju i valorizaciji fonda, a paralelno sa tim zaokružili smo pisanje biografije ustanove u monografiji Ponos nacije. 175 godina od osnivanja Galerije Matice srpske sa analizom svih njenih osobenosti. To nam je pružilo osnovu da novu stalnu postavku osmislimo na drugačijim osnovama, ne kao hronološki prikaz razvoja nacionalne likovne umetnosti, već kroz analizu tema, fenomena i aktuelnih tumačenja.
Sam naslov Revizija kolekcije Galerije Matice srpske ima dvojako značenje. Sa jedne strane naslov ukazuje na obavezu da posle 175 godina postojanja izvršimo reviziju kolekcije i sagledamo njene vrednosti očima savremenog doba. Istovremeno, želeli smo da ukažemo na svoju viziju Galerije u 21. veku kao aktivnog modernog muzeja koji svojom stalnom postavkom postaje platforma za dijalog. Stoga je ovo Revizija kolekcije i Vizija nove uloge Galerije Matice srpske u novom ciklusu istorijskog razvoja koji nas vodi ka jubileju 200 godina od osnivanja.
Nova stalna postavka je podeljena u sedam modula. Kako bismo ulogu i mesto Galerija Matice srpske predstavili publici, osmišljen je modul Identitet kolekcije, koji kroz Biografiju ustanove, Puls kolekcije, Riznicu i Kabinet retkosti, odgovara na pitanje zašto je Galerija Matice srpske jedinstvena u istoriji srpske kulture. Kroz drugi modul Hronologija srpske umetnosti predstavljen je razvoj srpske umetnosti od 16. do 20. veka, dok treći modul Transformabilnost umetnosti nudi nove načine razumevanja umetnosti kroz različite medije. Nova stalna postavka predstavlja odabrane savremene teme kroz module Utočišta: Čovek i okruženje, Tabu: Telo i um i Užitak: Rituali i navike koji prikazuju osobenosti i domete srpske likovne umetnosti, njenom mestu u širem evropskom kontekstu i njenom ogledanju u savremenom trenutku. Novina u postavci je modul Skulptofilija posvećen skulpturi, koji ukazuje na mesto vajarskih radova u kolekciji Galerije Matice srpske. U novoj stalnoj postavci svoje mesto će pronaći i najmlađi posetioci u Dečjoj sobi među slikama detinjstva, dok posebno mesto zauzima i Soba za prepuštanje umetnosti kao prostor usmeren na praćenje aktuelnih tema i muzejskih praksi, ali i mogućnost uživanja publike u prepuštanju umetnosti.
Realizacija nove stalne postavke rezultat je zajedničkog timskog rada kustosa i konzervatora Galerije Matice srpske, dok je u delu vezanom sa skulpturu stručnu pomoć pružio akademik Mrđan Bajić. Postavka obuhvata 450 umetničkih dela iz kolekcije GMS koja su nastajala u periodu od 16. do 21. veka, a potpisuju ih 160 različitih autora. Jedno delo skulptorke Olge Jevrić pozajmljeno je iz Kuće legata u Beogradu, a tri dela iz privatnog vlasništva. Recenzenti nove stalne postavke su istoričari umetnosti prof. dr Simona Čupić i prof. dr Nikola Krstović sa Katedre za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, a stručni savetnik je prof. dr Sandro Debono, muzejski mislilac i profesor na Univerzitetu u Valeti, Malta.
Za vizuelni identitet nove stalne postavke zaslužna je Svetlana Martinović, 3 oragnes design.
Muzički partner subotnje večeri je EXIT fondacija, dok su pokrovitelji noći dobre zabave u GMS Udruženje vinara Fruške gore, Nespresso i Red Bull.
Realizaciju projekta adaptacije izložbenih sala i formiranja postavke Revizija kolekcije Galerije Matice srpske omogućilo je Ministartsvo kulture Republike Srbije.
