Dečja soba

U srpsku umetnost dečji portreti ulaze sa razvojem građanskog društva u XIX veku. Najstarije predstave su, međutim, bez uobičajenih odlika detinjstva, nema slobodnog pokreta, radoznalih pogleda, igre i igračaka. Deca su slikana po uzoru na portrete odraslih sa naznačenim ulogama koje bi trebalo da zauzmu u društvu kada odrastu. Dečaci u odelima, strogog držanja, sa knjigom u ruci kao oznakom važnosti obrazovanja za njihovu uspešnu budućnosti. Devojčice u korsetnim haljinicama ili građanskoj nošnji sa cvećem u rukama – simbolima nežnosti i ljupkosti. Promena društvenih prilika i prodor modernosti u umetnost XX veka, donosi prikaze dece u prirodi i domu, dok se zabavljaju, uče ili igraju.

Dečja soba, pored interaktivne i edukativne uloge za najmlađe, za sve druge pruža mogućnost drugačijeg sagledavanja ovog fenomena.