GMS | icon

Transformabilnost umetnosti

Šta je to što umetnost čini toliko prijemčivom? Mogu li se iznova kreirati nove mogućnosti za uživanje u umetnosti? Ako posmatramo i razumemo umetnost kao svojstven entitet, u njemu možemo prepoznati mnogostruka lica i posebnosti. Sposobnost umetnosti da se transformiše i prikaže na različite načine, daje nam brojne mogućnosti za interpretaciju. Šta je to što možemo koristiti za nova grupisanja i povezivanja umetničkih dela radi boljeg tumačenja i razumevanja umetnosti? Teorija umetničke forme obuhvata elemente koji predstavljaju vizuelne alate za kreiranje umetnosti, poput linije, površine, teksture, valera, volumena, prostora, boje, svetlosti i senke, kompozicije, harmonije i drugih. Povezivanjem umetničkih dela pomoću vizuelnih elemenata možemo stvoriti imaginarni prostor za sasvim nova ali i drugačija uživanja, čitanja i poimanja umetnosti. Na taj način saznajemo više o principima umetničkog stvaralaštva, otkrivajući značenja pojedinačnih umetničkih dela i smisao umetnosti za društvo.

U vizuelnom smislu, svet i umetnost u njemu teško možemo zamisliti bez boja. Crvena boja je najčešće prisutna boja u prirodi i različitim vidovima umetnosti. Osnovna boja iz koje se menjanjem dobijaju druge sekundarne i tercijarne boje, vrlo često se upotrebljava i kao dominantna boja zbog brojnih značenjskih vrednosti. Crvena asocira na toplotu vatre, krvi i užarenog sunca. Crvena boja simboliše ljubav i odlikuje se kraljevskim statusom, dok u psihološkom smislu označava energičnost, uzbuđenje, ali i razdražljivost i ljutnju. Crvena boja ima dvojako tumačenje jer često referiše na seksualnost, stradanje, smrt i život istovremeno.

Osnovni likovni element – linija, predstavlja neizostavni alat u vizuelnim umetnostima. Sadržana u gotovo svim umetničkim medijima, iskazuje ispoljava se u najrazličitijim oblicima – kao ravna, kriva, izlomljena, isprekidana, meka, oštra, jaka ili slaba, pojedinačna ili prepletena u mrežama. Linija definiše prostor, oblik i strukturu, usmerava dinamiku, kreira površine i daje suštinski karakter umetničkom delu. U likovnom i simboličkom smislu linija može doprineti stvaranju određene atmosfere i emocionalnog doživljaja. slikarstvu, primenjenoj umetnosti pa i u skulpturi – linija predstavlja ključni likovni element u vizuelno-umetničkom stvaralaštvu.

Na koje sve (nove) načine možemo interpretirati umetnička dela kako bismo ih shvatili i u njima uživali? Istorija i teorija umetnosti posmatraju umetnička dela kroz prizmu istorijskog konteksta, tipologiju umetničkih medija i okvire definisane stilskim karakteristikama. Savremena metodologija muzejskih praksi označena je pronalaženjem novih okvira za sagledavanje umetnosti u cilju boljeg razumevanja

Анкица-Опрешник,-Јесен-у-селу,-1959.

Ankica Oprešnik
Jesen u selu, 1959.

Новак-Радоњић,-Млади-Јован-Јовановић-Змај,-1854.

Novak Radonjić
Mladi Jovan Jovanović Zmaj, 1854.

Роберт-Ауер,-Краљица-Марија-Карађорђевић,-1926.

Robert Auer
Kraljica Marija Karađorđević, 1926.

Иван-Мештровић,-Змај-и-дете-(Јован-Јовановић-Змај),-1954.

Ivan Meštrović
Zmaj i dete (Jovan Jovanović Zmaj), 1954.

Милена-Јефтић-Ничева-Костић,-Сплавови-бугенвилије,-2003.

Milena Jeftić Ničeva Kostić
Splavovi bugenvilije, 2003.

Петар-Лубарда,-Коњи,-око-1955.

Petar Lubarda
Konji, oko 1955.

Љубиша-Богосављевић,-Крусиформс,-2004.

Ljubiša Bogosavljević
Krusiforms, 2004.

Михаило-Живковић,-Свети-Никола-са-житијем,-1798.

Mihailo Živković
Sveti Nikola sa žitijem, 1798.

Зора-Петровић,-Девојка-у-народној-ношњи,-1951.

Zora Petrović
Devojka u narodnoj nošnji, 1951.