GMS | icon

Stalna postavka srpske umetnosti 19. veka

Ljudi i događaji. Slika prošlosti.

Stalna postavka srpske umetnosti 19. veka pod nazivom Ljudi i događaji. Slika prošlosti. kroz odabrana umetnička dela prikazuje ljude i događaje značajne za istoriju srpskog naroda toga doba, kao i tematsku i estetsku opredeljenost srpske umetnosti kojom se potvrđuje njen značaj i mesto u kontekstu evropske umetnosti 19. veka.

Dinamičan politički život srpskog naroda nastanjenog na području Srednje Evrope i Balkana u vremenu od 1804. do 1914. godine uticao je na nastanak kompleksne nacionalne umetnosti u kojoj je paralelno egzistiralo više kulturnih modela. Proces evropeizacije zahvatio je sve segmente života i omogućio stvaranje mlade i finansijski snažne građanske klase koja postaje značajan činilac društvenog i ekonomskog razvoja. Generacije srpske intelektualne elite, školovane na evropskim univerzitetima, po povratku zauzimaju ključne pozicije u zajednici i imaju odlučujući uticaj na život nacije, na razvoj i uspon kulturno-obrazovnog života.

Presudan momenat u formiranju likovne poetike srpskog slikarstva 19. veka predstavlja školovanje i vezivanje srpskih slikara za Beč, sve do pojave realizma i prodora novih ideja direktno iz Minhena i Pariza. Uključivši se u formalne okvire evropske umetničke scene, pored religioznog i portretskog slikarstva, dominantnih u srpskoj umetnosti 18. veka, javljaju se i novi tematski sadržaji u vidu istorijskih kompozicija, žanr-scena, mrtve prirode i popularnih motiva.

Koncept stalne postavke srpske umetnosti 19. veka je nastao kao rezultat timskog rada kustosa i konzervatora Galerije Matice srpske. Određeni fondom i rukovođeni željom da publici predstavimo najznačajnija dela, težili smo da ukažemo na estetske domete i tematska opredeljenja epohe. U metodološkom pristupu korišćen je metod koji kombinuje hronološki, stilski, tematski i monografski model

Новак Радонић, Каменовање Светог Сетафaна, 1857.

Novak Radonić,
Kamenovanje Svetog Setafana, 1857.

Павле Симић, Мајска скупштина, 1848–49.

Pavle Simić,
Majska skupština, 1848–49.

Ђока Јовановић, Мирис пролећа, 1902.

Đoka Jovanović,
Miris proleća, 1902.

. Анастас Јовановић, Михаило Обреновић, 1848.

Anastas Jovanović,
Mihailo Obrenović, 1848.

Катарина Ивановић, Анка Топаловић рођ. Ненадовић, 1837.

Katarina Ivanović,
Anka Topalović rođ. Nenadović, 1837.

Паја Јовановић, Борба петлова, око 1900.

Paja Jovanović,
Borba petlova, oko 1900.

Урош Предић, Надурена девојчица, 1879.

Uroš Predić,
Nadurena devojčica, 1879.

Константин Данил, Петар Јагодић од Крњаче, 1829–31.

Konstantin Danil,
Petar Jagodić od Krnjače, 1829–31.

Ђура Јакшић, Цар Душан, 1857.

Đura Jakšić,
Car Dušan, 1857.

Стеван Aлексић, Аутопортрет у кафани, око 1904.

Stevan Aleksić,
Autoportret u kafani, oko 1904.

GMS | icon

Religiozno slikarstvo 19. veka

Grafika 19. veka

Neoklasicizam – Arsenije Teodorović i Pavel Đurković

Bidermajer – Konstantin Danil i Nikola Aleksić

Epoha romantizma

Istorizam

Akademizam – Paja Jovanović i Uroš Predić

Orijentalizam

Realizam – Đorđe Krstić

Simbolizam – Stevan Aleksić

Akt – Đoka Jovanoviđ