Zoran Vučković
Predanost, 2004.
bronza, zlatna folija, H: 62 cm
Rani septembar preplavljuje novosadske ulice, boji atmosferu grada i vraća nas u ritam svakodnevice. Za ovaj mesec smo zato za rubriku U fokusu i za Sobu za prepuštanje izabrali skulpturu savremenog umetnika Zorana Vučkovića Predanost upotpunjujući ugođaj rutine koju živimo.
Emanuel Levinas, veliki francuski filozof, govorio je o egzistenciji, biću i životu ističući ljudsko lice kao osnovu našeg sveta. Čovek preko lica spoznaje sve ono što on lično nije, što nije njegovo Ja. Naš lik je osnova prepoznavanja i identifikovanja nas samih, našeg iskustva i života. Žan Pol Sartr govoreći kako su pakao Drugi, koegzistirajući sa nama, određuju nas, definišu i samim tim stavljaju granice i limitiraju slobodu. Levinas upravo u tome prepoznaje ključ za razumevanje sveta. Lice, kao mesto našeg Ja ostvaruje prostor za sve naše teskobe, radosti, geste, interakcije i kao takvo gradi naš svet.
Vučkovićeva bronzana skulptura predstavlja žensku bistu, dinamično nagnutu gornjim delom tela ka zemlji. Pri odsustvu ruku ona odiše težinom i robusnošću. Na prvi pogled, neminovna karakteristika skulpture ističe podeljenost na dve celine, uvezane fino izmodeliranom trakom koja povezuje čitavu kompoziciju. Unutrašnjost skulpture, zbog svoje rascepljenosti umetnik oblaže zlatnom folijom dodajući joj estetsku autentičnost. Dominantna tamna boja prekriva bronzanu skulpturu, te sledno prati ostale elemente dela stvarajući utisak težine egzistencije. Izrazit kontrast biste, teskobnost i položaj tela, a sa druge strane ležerna i rasterećena forma, dočaravaju dinamiku čitavog dela.
Vučkovićeva skulptura, ukoliko obratimo pažnju, nema lice, ostaje neidentifikovana, dok govorom tela i likovnim jezikom prenosi podeljenost, raskol između dva dela, onog Ja i onog šta to Ja treba da bude u svetu, u zajednici, među ljudima. Ocrtani mišići i kosti figure ukazuju na zgrčenost, ali i snagu kojom se figura suprotstavlja. Iako je lice na Vučkovićevoj skulpturi u odsustvu, sam torzo govori o stanju i emocijama koje delo prenosi. Predanost kao naziv i kao kruna ovog dela čitavom svojom poetikom i likovnim izrazom govori o predanosti kao poruci i kao egzistencijalnom stanju nas samih. Govori o granicama pucanja i sastavljanja našeg Ja, koje možemo protumačiti kroz rascep tela i tkanine koja tanano povezuje ovaj egzistencijalni momenat, a koji umetnik harmonično predstavlja kroz skulpturu.
O umetniku
Zoran Vučković (Niš, 1951)
Diplomirao je na Fakultetu muzičkih umetnosti (odsek viola) u Beogradu 1974, a 1977. godine odlazi u Italiju. U Milanu je studirao solo pevanje na Konzervatorijumu i u isto vreme vodio je kamerni orkestar „Anđelikum” iz Milana i „Petra Arena” u Veroni. Profesionalno se bavi muzikom, a pasionirano poezijom, vajarstvom i skulpturom u maniru retoričke sintakse postmodernizma, u nastojanju da izrazi kompleksnost individualne ideje stvaralaštva.
Goran Vujkov, muzejski edukator
