Obraćanje dr Tijane Palkovljević Bugarski, upravnice Galerije Matice srpske, na Svečanoj sednici povodom Dana Galerije i jubileja 175 godina od osnivanja Galerije Matice srpske, 14. oktobar 2022. godine
Veliki jubileji su prilika za ustanove kulture da se osvrnu u prošlost, sagledaju svoju istoriju i kroz analizu delatnosti spoznaju svoje osobenosti i vrednosti. Samo tako, na temeljima ostvarenja svojih prethodnika, muzeji mogu razumeti svoj identitet i kroz dobro osmišljene aktivnosti u aktuelnom trenutku odrediti buduće pravce svog delovanja.
U godini u kojoj Galerija Matice srpske obeležava 175 godina od osnivanja osmislili smo program u odmerenom spoju tradicije i inovacije, ukazujući tako na najsvetlije tačke dosadašnjeg rada i ilustrujući moto koga smo se držali poslednjih godina – Poštujući tradiciju stvaramo tradiciju.
Odlučili smo se da ove godine, baš kao i naši prethodnici za jubilej 150 godina Galerije obeležen 1997. godine, priredimo izložbu Uroša Predića i tako još jednom odamo počast ovom izuzetnom srpskom slikaru. On je uzoriti predstavnik svih vrednosti koje je Matica srpska negovala od svog osnivanja. Uroš Predić je bio prvi stipendista Matice srpske, što ukazuje na Matičino uverenje da je podsticaj mladima i podrška njihovom obrazovanju siguran put ka boljitku nacije. Zatim, kao Matičin privilegovani slikar nastavio je tradiciju slikanja njenih časnika i tako dao izuzetan doprinos formiranju Panteona znamenitih Srba – zbirke portreta čije je formiranje započelo još u vreme Save Tekelije. Konačno, u najboljoj tradiciji zadužbinarstva i dobročinstva, Predić je Matici poklonio veliki broj svojih radova i tako postao njen veliki dobrotvor. Svest o važnosti rada za opšte dobro pokazao je aktivnim učestvovanjem u radu Matičinih tela, naročito Muzejskog odbora u okviru kog je, svojim savetima i iskustvom, doprineo profesionalizaciji načina izlaganja ali i zaštite umetničkih dela.
Izložbom Uroš Predić. Život posvećen lepoti i umetnosti, autorskog tima Igor Borozan i Snežana Mišić, želeli smo da ukažemo na napredak struke i savremenim metodološkim pristupom dopunimo predstavu o životnom i stvaralačkom putu Uroša Predića kao i njegovom mestu u srpskoj ali i evropskoj umetnosti. Pored odabranih dela iz brojnih muzejskih ustanova na izložbi su, zahvaljujući savremenim tehnologijama, dati virtuelni i digitalni prikazi dela koja iz tehničkih razloga nisu mogla biti izložena, poput slike kraljice Natalije Obrenović, pojedinih crteža ili odabranih delova ikonostasa koje je izveo Uroš Predić. Paralelno s izložbom, u saradnji sa rediteljem i scenaristom Blažom Popovićem, snimili smo dokumentarni film o ovoj sadržajnoj i jedinstvenoj ličnosti srpske likovne umetnosti. Konačno, osmislili smo program Uroš Predić za sve koji predstavlja pokušaj da izložbu približimo publici različitog doba ali i posetiocima sa različitim kategorijama invaliditeta. Osmislili smo dečji program koji prati dečja publikacija i porodični vodič, strip o Prediću autora Milete Poštića, kao i program namenjen osobama trećeg doba. Prilagođavanjem izložbe, prostora i pratećeg programa osobama sa fizičkim, senzornim i intelektualnim invaliditetom ostvarili smo se kao participativni i pristupačni Muzej što je rezultat je naših dvodecenijskih napora i najkrupniji iskorak u odnosu na prethodni jubilej!
Nasleđe prethodnika nastavili smo da unapređujemo i kroz druge aspekte. Tradiciju izlivanja skulptura povodom jubileja ustanove nastavili smo i ovaj put. Baš kao što je povodom 125-godišnjice izlivena bista Teodora Pavlovića, a povodom 150 godina bista Save Tekelije, mi smo se u okviru ovog jubileja odlučili da realizujemo dve nove skulpture i popunimo Panteon umetnika, čije formiranje smo započeli povodom obeležavanja 170 godina od osnivanja Galerije Matice srpske. Na osnovu postojećeg gipsanog modela iz zbirke vajarskih radova izlili smo Autoportret Đorđa Jovanovića, a od akademskog vajara Luke Kulića naručili smo izradu biste Uroša Predića. Ovim izborom želeli smo da uz osnivače istaknemo dva umetnika i istovremeno dva prva velika dobrotvora Matice srpske, a njihove likove sačuvamo za večnost. I u tom izboru rukovodili smo se nasleđem ustanove: sledili smo tradiciju kontinuiranog prenošenje gipsanih skulptura iz fonda u trajan materijal izlivanjem u bronzi, s jedne, i ulaganje u aktuelne stvaraoce u nameri da podržimo savremenu umetnost, s druge strane. Obe skulpture danas premijerno predstavljamo javnosti, a uskoro će postati deo enterijera Galerije Matice srpske.
U godini velikog jubileja odlučili smo da ostvarimo jedan nerealizovani poduhvat naših prethodnika. Još 1994. godine u bronzi je izlivena monumentalna skulptura Đorđa Jovanovića Guslar s namerom da se izloži u prostoru ispred Galerije kao deo obeležavanja jubileja 1997. godine. Ta zamisao, nažalost, nije ostvarena. Poštujući težnje svojih prethodnika, u godini kada smo završili rekonstrukciju fasade postavili smo dve skulpture u prostor ispred Galerije: rad Jovana Soldatovića Milan Konjović i rad Radmile Graovac Ris Akt devojke. Nešto kasnije, 2021. godine, u okviru projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, postavili smo tri skulpture iz tri Galerije sa Trga galerija na zelenu površinu ispred zgrade, kreirajući tako osnovu budućeg Parka skulptura. Danas, u okviru jubileja, izneli smo već ranije izlivenog Guslara, a namenski izlili Ženski akt, rad Pavla Radovanovića, još jednog važnog i velikog dobrotvora Galerije Matice srpske iz poslednjih decenija XX veka. Ovom aktivnošću nastavljamo već započeti proces iznošenja umetnosti izvan zidova zgrade i istovremeno najavljujemo sledeći veliki projekat – preuređenje Trga galerija, odnosno transformaciju parkinga u Park skulptura.
Da su jubileji inspirativni i za naučnike i za umetnike potvrđuje još jedan neplanirani poduhvat, realizovan tokom pripreme ovogodišnje proslave. Na temeljima dugogodišnjih istraživanja, u godini u kojoj obeležavamo 175 godina od osnivanja Galerije Matice srpske objavili smo monografiju Ponos nacije. 175 godina Galerije Matice srpske u kojoj govorimo o ljudima, događajima i trenucima iz bogate istorije naše ustanove koji su je nesporno odredili. Poštujući savremeni naučni pristup, ova knjiga donosi istorijat ustanove i ukazuje na njenu ulogu u izgradnji nacionalnog kulturnog identiteta kroz prikupljanje, izlaganje i predstavljanje dela likovne umetnosti. Uz brojne reprodukcije umetničkih radova, dokumentarnih fotografija zgrade, izložbenih postavki, događaja i ljudi, pokušali smo da ukažemo na jedinstvenu ulogu Galerije Matice srpske i njen doprinos nacionalnoj kulturi. Sadržaj ove knjige podstakao je umetnika Danila Vuksanovića da uradi seriju grafičkih kolaža na temu istorije ustanove, a mi vam danas ovom svečanom prilikom darujemo monografiju Ponos nacije i Mapu grafika Ponos nacije. U zbiru nastalu u čast jubileja.
Sve navedeno – izložba Uroš Predić. Život posvećen lepoti i umetnosti, program Uroš Predić za sve, kao i ostali umetnički iskoraci samo su početak obeležavanja jubileja. Predstoji nam niz programa i projekata do 14. oktobra 2023. Pre svega, do kraja godine ćemo preko objavljenih knjiga predstaviti dva važna segmenta naše delatnosti. Rad konzervatorsko-restauratorskog odeljenja kroz publikaciju (Re)konzervacije autorke Daniele Korolije Crkvenjakov, a rad Odeljenja za programe i prezentaciju putem publikacije Odrastanje uz umetnost, autorke Jelene Ognjanović. Nakon završetka izložbe Uroša Predića i adaptacije izložbenih sala, 1. juna 2023. otvorićemo novu stalnu postavku srpske umetnosti novijeg doba i izložbu Poklon-zbirka Dragiše Brašovana, na kojoj ćemo javnosti predstaviti izuzetan dar naslednicâ velikog arhitekte, koji je svojim građevinama trajno obeležio grad Novi Sad. I konačno, obeležavanje jubileja završićemo retrospektivnom izložbom slikara Vase Pomorišca, poslednjeg u nizu stipendista Matice srpske. Time ćemo zatvoriti krug i istovremeno, verujemo, otvoriti novu fazu u delovanju Galerije Matice srpske.
Mi smo muzej koji sanja, košnica u kojoj u zajedništvu deluju vrhunski stručnjaci, umetnici, ljubitelji umetnosti i prijatelji ustanove. U proteklom periodu od 25 godina uspeli smo da napravimo brojne iskorake i ostvarimo različite zacrtane ciljeve. Adaptirali smo i osavremenili zgradu i tako unapredili uslove čuvanja i izlaganja umetničkih dela. Obogatili smo umetnički fond sa 3.330 značajnih dela srpske umetnosti. Realizovali smo 306 izložbi i objavili 224 publikacije. Kao novi vid aktivnosti pokrenuli smo programe za decu, mlade i bebe i tako u potpunosti uhvatili korak sa savremenim tokovima muzejske struke. Postali smo centar izvrsnosti zaštite pokretnog kulturnog nasleđa, digitalizacije predmeta likovne umetnosti i lider u primeni novih tehnologija u muzejskoj prezentaciji, o čemu svedoči poslednji projekat koji smo realizovali a to je „Hololens – platforma mešovite realnosti”. Nakon decenijskog prekida uspostavili smo međunarodna partnerstva sa srodnim muzejskim ustanovama i kroz njih predstavili srpsku nacionalnu umetnost u svetu i evropsku umetnost kod nas. I konačno, na temeljima svega učinjenog postali smo relevantna muzejska ustanova u zemlji i regionu o čemu svedoče brojna odlikovanja koja smo primili u proteklom periodu, zaključno sa Sretenjskim ordenom prvog reda, najznačajnijim odličjem Republike Srbije koje smo primili ove godine. Zbog svega ovde pobrojanog ja slobodno mogu da ponovim reči mog prethodnika, prvog direktora Muzeja Matice srpske Franje Malina, iz 1938. godine: „Oni koji budu došli posle nas možda će naš rad kritikovati, pa možda i osuditi, ali jedno neće moći poreći, da je postojala dobra volja i čvrsta odluka, pa i nesebičan rad, da se stvori jedno lepo i trajno delo: Muzej Matice srpske.”
Galerija Matice srpske kao naslednik tog muzeja danas nije samo lepo i trajno delo. Ona je jedinstveno mesto prikupljanja, čuvanja i promovisanja srpske likovne umetnosti i na tim osnovama čuvar i tvorac nacionalnog identiteta. Galerija je postala prostor za dijalog i mesto obrazovanja i uživanja koje svojim brojnim aktivnostima doprinosi razvoju društva, boljem i kvalitetnijem životu kako lokalne zajednice, tako i države Srbije u celini. Mi smo danas ustanova koje je, zahvaljujući posvećenom radu generacija stručnjaka, postala ponos nacije. A to je od samih početaka delovanja bio san o kome su sanjali naši osnivači!
