Дечја соба

У српску уметност дечји портрети улазе са развојем грађанског друштва у XIX веку. Најстарије представе су, међутим, без уобичајених одлика детињства, нема слободног покрета, радозналих погледа, игре и играчака. Деца су сликана по узору на портрете одраслих са назначеним улогама које би требало да заузму у друштву када одрасту. Дечаци у оделима, строгог држања, са књигом у руци као ознаком важности образовања за њихову успешну будућности. Девојчице у корсетним хаљиницама или грађанској ношњи са цвећем у рукама – симболима нежности и љупкости. Промена друштвених прилика и продор модерности у уметност XX века, доноси приказе деце у природи и дому, док се забављају, уче или играју.

Дечја соба, поред интерактивне и едукативне улоге за најмлађе, за све друге пружа могућност другачијег сагледавања овог феномена.