Дечја соба
У српску уметност дечји портрети улазе са развојем грађанског друштва у XIX веку. Најстарије представе су, међутим, без уобичајених одлика детињства, нема слободног покрета, радозналих погледа, игре и играчака. Деца су сликана по узору на портрете одраслих са назначеним улогама које би требало да заузму у друштву када одрасту. Дечаци у оделима, строгог држања, са књигом у руци као ознаком важности образовања за њихову успешну будућности. Девојчице у корсетним хаљиницама или грађанској ношњи са цвећем у рукама – симболима нежности и љупкости. Промена друштвених прилика и продор модерности у уметност XX века, доноси приказе деце у природи и дому, док се забављају, уче или играју.
Дечја соба, поред интерактивне и едукативне улоге за најмлађе, за све друге пружа могућност другачијег сагледавања овог феномена.
Франц Ксавер Грифингер
Дете са добошем, око 1853.
Никола Алексић
Уметникова деца (Јован и Корнелије Алексић), 1850-1855.
Милена Павловић Барили
Девојчица Јелена Лола Колесњиков, 1932.
Урош Предић
Старији брат учи млађег да дуби у углу, 1878.
Миленко Шербан
Бекица, 1946.
Васа Ешкићевић
Портрет дечака и девојчице, 1921.