Идентитет колекције
Галерија Матице српске је једина национална музејска установа чији оснивач није држава Србија већ најстарије српско књижевно, културно и научно друштво Матица српска. Бити под Матичиним окриљем поред осталих посебности значи и да су важан допринос формирању Галеријске колекције дали сликари стипендисти Матичиних задужбина. Галерија се на тај начин развијала упоредо са својим оснивачем и њиховим савременицима. Оснивању, али и каснијем раду Галерије, снажан замах давале су и грађанске иницијативе, односно бројни појединци који су Матици српској и њеном Музеуму поклањали уметничка дела. Зато, да бисмо разумели Галерију Матице српске, потребно је упознати њену биографију и разумети идентитет њене колекције која је обликована у преплету деловања сликара стипендиста, великих добротвора и дародаваца.
На живот Галерије Матице српске пресудно су утицали поједини догађаји: одлука о оснивању Музеума у оквиру Матице српске 1847. године, пресељење Матице српске у Нови Сад 1864, отварање Музеја за јавност 1933, осамостаљење и издвајање у самосталну установу 1947, потпуна професионализација и отварање сталне поставке у данашњој згради 1958. и, коначно, стицање статуса националне галерије 2006. године након обнове самосталности Републике Србије. На том путу, од Пеште до Новог Сада, колекција је мењала своје идентитете од збирке портрета знаменитих Срба, преко сакупљања историјских и религиозних композиција, до усмеравања ка савременим ствараоцима.
Галерију Матице српске јединственом чини уметничка колекција која се скоро пуна два века развија и унапређује пулсирајући у складу са временом. Међу великим бројем дела, својим ликовним и естетским квалитетима, историјским, друштвеним и културним значајем издвајају се она која истичемо као „најзначајније” из колекције. То су дела која и посетиоци цене као најрепрезентативнија, која им пружају нова знања, наводе их на размишљање и преиспитивање, дела која у њима изазивају искрене емоције и подстичу на уживање у уметности. Пратећи живот и пулс колекције, представљамо вам један могући избор који сведочи о Галерији Матице српске као ризници националне уметности и културе. Избором најрепрезентативнијих дела из колекције Галерије Матице српске усмеравамо пажњу на: 1) временски оквир развоја српске националне уметности ‒ од првих деценија XVIII до краја XX века; 2) тематска интересовања ‒ од религиозне уметности, преко портрета до историјских композиција и акта; 3) различитост уметничких техника; 4) стваралачке опусе неких од најзначајнијих националних уметника.
Ђура Јакшић
Устанак Црногораца, 1862.
Милан Коњовић
Модел у атељеу, 1932.
Урош Предић
Свети Никола спасава бродоломнике, 1932.
Паја Јовановић
Рањени Црногорац, 1882.
Георгије Тенецки
Млади Сава Текелија, 1785-86.
Новак Радонић
Смрт цара Уроша, 1857.
Урош Предић
Надурена девојчица, 1879.
Иван Табаковић
Гениус, 1929.
Сава Шумановић
Жена крај прозора (Девојка са чашом), 1924.
Урош Предић
Богдан Дунђерски, велепоседник из Старог Бечеја, добротвор Матице српске, 1907.