Скулптофилија
На које начине можемо приказати скулптуре у музејима? Ако скулптуру посматрамо кроз специфичност уметничког медија, отвара се више занимљивих питања: Шта то дефинише скулптуру и која су њена гранична подручја? На који начин се скулптура може изложити и какве су могућности за њено представљање унутар музеја?
У оквиру поставке Скулптофилија представљено је шест целина: Депо – питање трезорирања скулптуре и скулптуралности форме смештајних инсталација унутар депоа; Морфологија – оквир масовне присутности портрета као скулпторске форме кроз бројне варијације у смислу стила, материјала и форме; Вајарке – приспитивање значаја и положаја ауторки у скулпторском стваралаштву; Маестро – монографска презентација као илустрација стваралаштва Ђорђа Јовановића, најзаступљенијег скулптора у колекцији Галерији Матице српске; Изузетности – појам изузетног кроз преиспитивање скулптура високе/велике историјске и уметничке вредности, појма граничних оквира скулптуре кроз примере интермедијалне уметности у контексту савременог стваралаштва; и Јавна скулптура – присутност скулптуре у јавном простору Новог Сада и региона кроз различите приступе и контекст.
Ана Бешлић
Црна скулптура, 1975.
Славка Петровић Средовић
Девојчица Мрина, 1947.
Иван Мештровић
Др Светозар Милетић, адвокат, политичар, публициста и народни-посланик, 1926-1927.
Коста Ангели Радовани
Женска глава, 1951.
Јован Солдатовић
Двоје, 1964.
Видосава Јоцић
Ратник, 1963.