Трансформабилност уметности
Шта је то што уметност чини толико пријемчивом? Могу ли се изнова креирати нове могућности за уживање у уметности? Ако посматрамо и разумемо уметност као својствен ентитет, у њему можемо препознати многострука лица и посебности. Способност уметности да се трансформише и прикаже на различите начине, даје нам бројне могућности за интерпретацију. Шта је то што можемо користити за нова груписања и повезивања уметничких дела ради бољег тумачења и разумевања уметности? Теорија уметничке форме обухвата елементе који представљају визуелне алате за креирање уметности, попут линије, површине, текстуре, валера, волумена, простора, боје, светлости и сенке, композиције, хармоније и других. Повезивањем уметничких дела помоћу визуелних елемената можемо створити имагинарни простор за сасвим нова али и другачија уживања, читања и поимања уметности. На тај начин сазнајемо више о принципима уметничког стваралаштва, откривајући значења појединачних уметничких дела и смисао уметности за друштво.
У визуелном смислу, свет и уметност у њему тешко можемо замислити без боја. Црвена боја је најчешће присутна боја у природу и различитим видовима уметности. Основна боја из које се мењањем добијају друге секундарне и терцијарне боје, врло често се употребљава и као доминантна боја због бројних значењских вредности. Црвена асоцира на топлоту ватре, крви и ужареног сунца. Црвена боја симболише љубав и одликује се краљевским статусом, док у психолошком смислу означава енергичност, узбуђење, али и раздражљивост и љутњу. Црвена боја има двојако тумачење јер често реферише на сексуалност, страдање, смрт и живот истовремено.
Основни ликовни елемент – линија, представља неизоставни алат у визуелним уметностима. Садржана у готово свим уметничким медијима, исказује испољава се у најразличитијим облицима – као равна, крива, изломљена, испрекидана, мека, оштра, јака или слаба, појединачна или преплетена у мрежама. Линија дефинише простор, облик и структуру, усмерава динамику, креира површине и даје суштински карактер уметничком делу. У ликовном и симболичком смислу линија може допринети стварању одређене атмосфере и емоционалног доживљаја. сликарству, примењеној уметности па и у скулптури – линија представља кључни ликовни елемент у визуелно-уметничком стваралаштву.
На које све (нове) начине можемо интерпретирати уметничка дела како бисмо их схватили и у њима уживали? Историја и теорија уметности посматрају уметничка дела кроз призму историјског контекста, типологију уметничких медија и оквире дефинисане стилским карактеристикама. Савремена методологија музејских пракси означена је проналажењем нових оквира за сагледавање уметности у циљу бољег разумевања
Анкица Опрешник
Јесен у селу, 1959.
Новак Радоњић
Млади Јован Јовановић Змај, 1854.
Роберт Ауер
Краљица Марија Карађорђевић, 1926.
Иван Мештровић
Змај и дете (Јован Јовановић Змај), 1954.
Милена Јефтић Ничева Костић
Сплавови бугенвилије, 2003.
Петар Лубарда
Коњи, око 1955.
Љубиша Богосављевић
Крусиформс, 2004.
Михаило Живковић
Свети Никола са житијем, 1798.
Зора Петровић
Девојка у народној ношњи, 1951.