Јудита Ајзенхут (Бачка Паланка, 1901 – после 1922)
Дете на прозору, 1920–1930.
уље на платну, 36 × 28,4 cm
У октобру обележавамо Дечију недељу, због чега и слику у фокусу посвећујемо теми детињства. Међу неколико понуђених радова публика се одлучила за сањив и чежњив приказ Дете на прозору сликарке Јудите Ајзенхут.
Јудита Ајзенхут била је ћерка мађарског оријенталисте Ференца Ајзенхута. Биографских података готово да нема, а о њеном животу сазнајемо тек спорадично кроз очеву биографију и свега неколико радова који су данас доступни. О њеном формалном образовању нема информација, али можемо закључити да је, инспирисана очевим животним позивом, желела да крене истим путем.
Сликарски репертоар Јудите Ајзехут остаје у домену онога што су „женске” теме и потврђује позицију жене у друштву почетком XX века. Најчешће је реч о призорима из дома, портретима деце или тренуцима у којима су актерке обузете неким „женским” послом препуштене тишини интимне атмосфере дома. Призори деце или жена крај прозора чест су мотив у сликарству (Каспар Фридрих Давид, Салвадор Дали, Бартоломео Муриљо, Анри Матис, Лила Кабот Пери) и најчешће са собом носе симболички контекст.
Сви знате за ону чувену – „Када вам се затворе сва врата, увек се негде отвори прозор”. Шта је тај прозор? Последњи знак наде? Пролаз у свет? Оптимизам? Свакако да није само обичан отвор који пропушта светлост и ваздух у просторију. Прозор је у симболичком језику слике и живота много више од тога. Он је граница између приватног и јавног, познатог и непознатог, сигурности и узбуђења. Између нас и света који нас окружује. Дете са слике Јудите Ајзенхут може бити метафора њеног сопства. Она је то дете које размишља о непознатом свету са друге стране прозора. Пред њом су широка поља, небо и воз који је у мислима води на путовање ван сопствених мисли, надања и снова – на путовање у бескрајно пространство где свако од нас тражи своје парче среће.
