Непознати сликар XIX века
Бекство у Египат, средина XIX века
уље на платну, 39,8 × 31,4 cm
није потписано ни датирано
ГМС/У 290
Посматрање иконе Бекство у Египат неминовно отвара питања о трајности миграција, врстама и разлозима који су их кроз време условљавали. Одговоре и изворе за настанак ове религиозне композиције можемо пронаћи у Новом завету, али запитаност остаје. У њој се преплићу и пореде наша искуства, савремени тренутак и прапочетак.
„А пошто они отиду, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: устани, узми дијете и матер његову па бијежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.“ (Матеј 2:13)
Сцена Бекство у Египат илуструје новозаветну причу испричану у Јеванђељу по Матеју. Забринут за своје место на престолу, Цар Ирод послао је три мудраца која су била на путу да се поклоне новорођеном цару Јудејском у Витлејем, да се распитају добро за дете и када га нађу да му јаве, јер је и он намеравао да се поклони. Мудраци примише у сну заповест и вратише се у своју земљу другим путем. Схвативши да је изигран, Ирод налаже убијање мушке деце испод две године у Витлејему. Да би избегао Иродову гнев Јосиф je, по јављању анђела Господњег у сну, током ноћи кренуо са породицом на пут ка Египту.
Овај догађај приказиван је у Циклусу Богородичиног живота или појединачно, као на овој икони из поклон-збирке др Милоша Бокшана. Датована у средину XIX века, предата Музеју Матице српске 1944. године, икона је такође прешла је пут од приватности дома адвоката Бокшана, потпредседника Матице српске, члана Управног одбора и члана Књижевног савета, до изложбених простора и депоа Галерије Матице српске, где се данас чува.
Дело невеликих димензија плени вешто постављеном композицијом и минуциозно изведеним детаљима. Фигуре Јосифа у покрету и Богородице која држи малог Исуса седећи на магарцу у првом плану граде чврсту троугаону целину смештену у сведени пејзаж назначен дугим дијагоналама. Фини валерски прелази и ситни потези у обради ликова, Богородичиног мафориона и цвета у рукама Исуса у хармонији су са дугим потезима и глатким површинама волуминозних набора одеће, планинског предела и неба. Доминантно топли колорит, меко сенчење, прозрачни предео у даљини и блискост актера стварају сентиментално расположење. Дубока повезаност фигура огледа се у погледима Јосифа и Богородице и њеној руци благо спуштеној на Јосифово раме, док заједно са малим Исусом држе узде магарца. Само забринутост назначена на лицу Јосифа упућује на озбиљност тренутка и ремети мирни тон представе.
Јосифово набрано чело преноси нас у стварност и промишљања о феномену миграција. Савремени проблеми миграната, стрепње и очекивања, одлазак на кратко или заувек у непознато испуњен новим могућностима, чине перманентну нит људског постојања.
