У години у којој се обележава један век од рођења вајара Јована Солдатовић рубрику У фокусу за месец новембар посвећујемо причи о скулптури Двоје из Галеријске колекције.
Јован Солдатовић припада генерацији вајара која је након Другог светског рата почела с усвајањем модерног сензибилитета у српској и југословенској скулптури. Иако је у периоду продора слободне форме у скулптуру остао у домену предметног, у његовом делу је присутна тежња ка разарању реалних облика, што се види и на скулптури Двоје.
Основно обележје Солдатовићевог скулпторског дела јесте дубока забринутост за човека и његову судбину. Као резултат његовог настојања да својим радом што потпуније дочара унутрашњи живот појединца, почетком шесте деценије ХХ века настао је циклус под називом Бележење човека. Приказујући људе који чезну за миром, спокојством и љубављу, покушао је да опише трагичност савременог човечанства у околностима свакодневне отуђености. Овакав Солдатовићев приступ скулптури дефинише се као егзистенцијални експресионизам јер уметник пластичном формом настоји да прикаже своје идеје о егзистенцијалистичким питањима и човековој судбини.
Две фигуре у седећем положају, погнутих глава, приказане скулптуром Двоје, стилизоване су и изразито експресивне. Очекивани фигуративни облици су деформисани тако да посматрач осећа њихову повређеност и истрошеност. Унутар основне скулпторске форме пирамидалног облика развијен је један особени конструктивизам остварен динамиком испреплетених линија људских удова. На фигурама се као препознатљива карактеристика Солдатовићеве уметности истиче узак торзо с издуженим рукама и ногама. Иако ову скулптуру не одликују стремљење у висину и наглашена вертикалност, што је карактеристика Солдатовићевих дела везаних за циклус Бележење човека, њоме доминирају стањени екстремитети деформисани у живе и експресивне линије у којима се може наслутити утицај швајцарског надреалистичког вајара и сликара Алберта Ђакометија.
Током шездесетих година ХХ века Јован Солдатовић је израдио више скулптура под називом Двоје и скулптура на тему двоје осамљених људи препуштених судбини и једно другом. Оне се међусобно разликују по степену реалистичности у приказивању људске фигуре, али их све повезује осећање трагичности и беспомоћности човека. Једна од Солдатовићевих скулптура Двоје, из 1967. године, налази се у парку испред зграде Уједињених нација у Њујорку.
