У фокусу: Љубица Цуца Сокић, Мотив из Париза, 1954.

Љубица Цуца Сокић
Мотив из Париза, 1954.
уље на платну, 54,3 x 65,1 cm
ГМС/У 1373

Март је месец франкофоније, због чега вас у нашој рубрици „У фокусу“ упознајемо са делом Љубице Цуце Сокић Мотив из Париза.

„У Паризу је човек окружен мноштвом добрих слика, богатим музејима и изложбама, а и сам Париз је веома пиктуралан. У Паризу је свака флека, некако, на свом месту…“ овим речима је сликара Љубица Цуца Сокић описала престоницу Француске. Први пут је у Париз отишла 1936. године како би усавршила своје уметничко образовање. Посећивала је часове вечерњег акта у Académie de la Grande Chaumière, а почела је да учи графику на École des Beaux Arts. Током трогодишњег боравка у Паризу, снажан утисак на њу оставили су Лувр, бројне изложбе, пре свега Пола Сезана из 1936, као и уметност француских интимиста Пјера Бонара и Едуара Вијара. Од тада Париз и Француска постају уметничко исходиште којем ће се током живота често враћати.

У време када настаје слика Мотив из Париза, сликарка је други пут у овом граду 1954. године. Тада путује по Француској и посећује Сезанов атеље у Екс ан Провансу. Попут француских интимиста и Цуца Сокић гледа у Париз из ваздуха. С прозора неког приватног смештаја или атељеа, она упућује поглед на стрме кровове Париза, издужене димњаке и препознатљиве звонике Нотр Дама. У овом тренутку, Цуца је већ смела и уметнички зрела што се препознаје кроз изражавање чистим ликовним језиком који води ка упрошћавању форми и геометризацији, блиској њеном темпераменту, али задржавајући препознатљиву интимистичку бојену гаму и валерско тонирање. Ова транспонована ведута града показује да се иза привида лакоће и лежерности налази врло промишљена структура и дуго припремано решење. Цуца Сокић као да пре­твара архитектонске елементе у есенцијалне објекте којима се одређује наш однос према свету и простору који нас окружује.

Никада не губећи контакт са предметним светом, у свом целокупном стваралаштву Цуца Сокић остаје на граници фигурације и апстракције. Њене идеје су заправо једноставне: визуелизација околног али невидљивог света, до чије реализације води дуг пут размишљања и трагања.