Младен Јосић
Концерт у пољу, око 1924.
уље на платну, 89,5 × 69,5 cm
ГМС/У 5630
21. јуна обележава се Светски дан музике. Тим поводом у рубрици „У фокусу“ доносимо вам причу о једној сликарској инспирацији музиком.
Боравећи на уметничком усавршавању у Паризу (1921–1922) Младен Јосић се упознао с великим светским мајсторима италијанске ренесансе и под њиховим се утицајем заинтересовао за митолошке, религиозне и историјске теме. Важно место у Јосићевом стваралаштву заузимале су пасторалне сцене и теме музицирања у природи, што је такође део класичног наслеђа познатог антици, а које је поново откривено у раној ренесанси.
На слици Концерт у пољу у идиличном пејзажу у првом плану је приказана жена како клечи и занесено свира харфу, а поред ње стоји наги дечак који свира фрулу. Иза њих се налазе: мушкарац чији положај тела и израз лица указују на дубоку фокусираност и уживање у музици, једна жена која седи и нага женска фигура с рукама подигнутим изнад главе подсећајући на Венеру или на античке музе које надахњују уметнике. Међу приказаним личностима нема комуникације и чини се да је свако у свом свету. Ипак, на неки начин су сви протагонисти повезани музиком. Јосићу је као инспирација могла послужити најпознатија слика с темом идиличног музицирања у природи – Ђорђонеов Концерт у пољу коју је видео у Лувру. Критика му је понекад замерала због оваквих тема сматрајући да се „разне грације, Сузане и Венере не раде у Новом Саду или Силбашу него у Риму и Паризу”.
Иако је Младен Јосић често сликао у тамнијој гами и монохромној палети, на овој слици се у акцентовању жутог шешира девојке с харфом и црвене одеће мушкарца примећује уметникова наклоњеност снажнијим колористичким ефектима. Прецизна линија, јасан цртеж и наглашена тродимензионалност фигура основне су ликовне одлике слике Концерт у пољу и оне показују Јосићево припадање правцу новог реализма треће деценије 20. века. На утицаје Пола Сезана и кубиста указује чврст скулпторски третман тела нагог дечака и женске фигуре, док се у детаљима, попут извијене линије која описује облик харфе, препознаје Јосићева наклоњеност сецесионистичкој стилизацији.
